Te ku\u0107e sa dvori\u0161tima, ru\u017eama i hortenzijama, \u0161to su mirisale na grancle i \u0161ufnudle, na sve\u017ee mlevenu kafu i doma\u0107u supu s knedlama\u2026 iz kojih se nisu \u010dule vika i psovke, nego zvuci klavira i tiha pesma.<\/p>\n\n\n\n
Stara \u010cubura i stari Neimar.<\/p>\n\n\n\n
Te zaboravljene re\u010di mog detinjstva koje sam na\u0161la u knjizi Semper idem. Astal, amrel i \u0161rajbti\u0161. Natkasna, lizeza i promincla.<\/p>\n\n\n\n
Kao deca smo se igrali na ulici ili u parku. Kad pro\u0111u (retka) kola, skloni\u0161 se. Igranje na\u0161e roditelje gotovo ni\u0161ta nije ko\u0161talo. Devoj\u010dice su igrale lasti\u0161, kupovao se na metar u robnoj ku\u0107i \u00abBazar \u00bb kod Kaleni\u0107eve pijace, a de\u010daci su razvla\u010dili neke lopte sumnjivog oblika od silnog \u0161utiranja. Kada bismo ogladneli, i\u0161li bismo ku\u0107i na par\u010de hleba s pekmezom. Hleb iz pekare kakav vi\u0161e ne postoji… Ili se na taj hleb mazala mast, malo se pospe soli i aleve paprike. Mljac. Voda se pila iz ruke sa \u010desme u parku. Ili se svra\u0107alo u obli\u017enji bife s lokalnim pijancima, \u0161to su nam majke stritkno zabranjivale, i tu bi zamolili kelnericu s br\u010donima i Borosanama: Teto, jel\u2019 mo\u017ee \u010da\u0161a vode ? Mo\u017ee, lu\u010de, ma\u010de, sine\u2026 Hiljade \u010da\u0161a su nam te \u017eene sipale tokom na\u0161eg detinjstva. Sa osmehom.<\/p>\n\n\n\n
Umeli smo, ve\u0107 kao mali, sami da ispr\u017eimo jaja, skuvamo supu iz kesice i podgrejemo \u0161ta nam je mama ostavila skuvano u \u0161erpici. Bili smo svi plus- minus isto obu\u010deni, iz dr\u017eavne radnje ili iz Trd\u017ee ili neki miks. I\u0161li smo svuda po kraju pe\u0161ke, znalo se dokle sme\u0161 da ide\u0161, neka granica na\u0161eg kraja je bila Slavija ili Bulevar. U \u0161koli se nosila kecelja, odnosno, \u0161kolska bluza. Da se ne isprljamo i da svi budemo jednaki.<\/p>\n\n\n\n
Kad smo malo poodrasli, i\u0161li smo u grad, na sladoled ili na picu u prvu beogradsku piceriju (se\u0107a\u0161 li se, generacijo, koja je bila?), trolebusom. Kada nismo imali pare, \u017eickali smo, to nije bilo sramota. Po Jugi i na more, \u010dak i po Evropi, i\u0161li smo stopom. Ili vozom. Sa rancem na le\u0111ima na kome vise rezervne patike i \u010duturica za vodu. Kampovalo se. Na more se i\u0161lo s malo para, bili smo u stanju da ceo dan ni\u0161ta ne jedemo, samo da imamo za pi\u0107e u diskoteci. Se\u0107am se da sam jedno celo letovanje jela samo Moto keks s hladnim mlekom.<\/p>\n\n\n\n
Voleli smo knjige, dokumentarce o \u017eivotinjama, stare filmove i da se veremo po drve\u0107u. Na moru se sedelo i pevalo na molu i glavni je bio \u00abonaj de\u010dko \u0161to zna sve da svira od Bitlsa\u00bb. I spavalo se na pla\u017ei. I prala kosa u moru, tad bude najlep\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je bilo imati dobre ocene i biti odli\u010dan i ako mo\u017ee vukovac. Ne zato \u0161to je to bila stvar presti\u017ea, nego zato \u0161to je to tada bilo normalno. U \u0161koli smo imali hor i dramsku sekciju i literarnu sekciju i biblioteku i dvori\u0161te u kome smo sedeli posle \u0161kole, opet sa tom gitarom. Imali smo zimovanje sa \u0161kolom i letovanje sa \u0161kolom i ekskurzije i proteze i ulo\u0161ke za ravne tabane i sve je to, ili skoro sve, bilo besplatno. <\/p>\n\n\n\n
Nismo znali ko je Hrvat, ko je \u0160iptar i ko je koje vere. To nam nije ni\u0161ta zna\u010dilo, bili smo Jugosloveni. Zemlja nam je bila lepa i velika. Ljudi koji su \u017eiveli u njoj su bili relativno sre\u0107ni, pretpostavljam. Kada vide kako \u017eive sada, verovatno misle da su tada bili apsolutno sre\u0107ni.<\/p>\n\n\n\n
Onda je do\u0161ao rat. Onda je \u0111avo poveo kolo. Onda je sve \u0161to smo poznavali nestalo. I iz tog mraka nikada nismo vi\u0161e iza\u0161li ponovo na svetlost\u2026<\/p>\n\n\n\n
Nestaju senovita dvori\u0161ta, ru\u0161e se stare vile, pada drve\u0107e koje su prethodno osakatili. Vozovi ne idu, nemaju odakle, nema vi\u0161e \u0160tajge, kako smo je nekad zvali. Moderna srpska arhitektura metal-staklo blista. Zgrade li\u010de na sanduke, sarkofage i nuklearne reaktore. Jugoslavije se skoro vi\u0161e niko ne se\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi su nervozni, bolesni, izdrogirani sedativima i psihoti\u010dni. Boje se svega. A kada se \u010dovek svega boji, onda nije u stanju da se izbori ni za \u0161ta. Ni za svoj grad. Ni za po\u0161ten \u017eivot. Ni za pravdu na ovom svetu. Za onu nebesku nisam sigurna da postoji\u2026 Nemojte je ni \u010dekati.<\/p>\n\n\n\n
Ponavljam naslov: Beograd vi\u0161e ne stanuje ovde. Parafraza naslova jednog starog filma. Seti\u0107e se generacija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Te ku\u0107e sa dvori\u0161tima, ru\u017eama i hortenzijama, \u0161to su mirisale na grancle i \u0161ufnudle, na sve\u017ee mlevenu kafu i doma\u0107u supu s knedlama\u2026 iz kojih se nisu \u010dule vika i psovke, nego zvuci klavira i tiha pesma. Stara \u010cubura i stari Neimar. Te zaboravljene re\u010di mog detinjstva koje sam na\u0161la u knjizi Semper idem. Astal, amrel i \u0161rajbti\u0161. Natkasna, lizeza i promincla. Kao deca smo se igrali na ulici ili u parku. Kad pro\u0111u (retka) kola, skloni\u0161 se. Igranje na\u0161e roditelje gotovo ni\u0161ta nije ko\u0161talo. Devoj\u010dice su igrale lasti\u0161, kupovao se na metar u robnoj ku\u0107i \u00abBazar \u00bb kod Kaleni\u0107eve pijace,\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[18],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Te ku\u0107e sa dvori\u0161tima, ru\u017eama i hortenzijama, \u0161to su mirisale na grancle i \u0161ufnudle, na sve\u017ee mlevenu kafu i doma\u0107u supu s knedlama\u2026 iz kojih se nisu \u010dule vika i psovke, nego zvuci klavira i tiha pesma. Stara \u010cubura i stari Neimar. Te zaboravljene re\u010di mog detinjstva koje sam na\u0161la u knjizi Semper idem. Astal, amrel i \u0161rajbti\u0161. Natkasna, lizeza i promincla. Kao deca smo se igrali na ulici ili u parku. Kad pro\u0111u (retka) kola, skloni\u0161 se. Igranje na\u0161e roditelje gotovo ni\u0161ta nije ko\u0161talo. Devoj\u010dice su igrale lasti\u0161, kupovao se na metar u robnoj ku\u0107i \u00abBazar \u00bb kod Kaleni\u0107eve pijace,…<\/p>\n","category_list":"Beograd<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/552"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=552"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/552\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":806,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/552\/revisions\/806"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}