Planine sam volela oduvek. Uvek mi je to nekako delovalo visoko, belo, zeleno i nedosti\u017eno. Moram da priznam da sam bila gradsko dete i da sam u \u017eivotu, naro\u010dito u ranoj mladosti, vrlo malo upoznala planine.<\/p>\n\n\n\n
U na\u0161oj mladosti u modi su bili foto-tapeti. Ka\u017eu da su sad opet moderni\u2026 Obi\u010dno je jedan zid u tinejd\u017eerskoj sobi bio s nekim palmama ili nekim musavcima \u0161to se ljube u obraz, zalaskom sunca ili zaljubljenim parom, ali sre\u0107nici su u sobi imali i ogromnu planinu, mislim da je to bio Fud\u017ei. To je planina koja je u isto vreme i vulkan. Zna\u010di, unutra vri, a gore sne\u017ena kapa. Da ti se odmah zavrti u glavi.<\/p>\n\n\n\n
Kad sam imala desetak godina, mo\u017eda i manje, oti\u0161li smo na putovanje po Evropi. Mama, tata, pradeda i ja. Slovenija (tad je to bila Juga), Italija i \u0160vajcarska. Vodili smo pradedu putevima njegovih \u0161vajcarskih studija za lekara, a ovo ostalo je do\u0161lo usput. Putovali smo na\u0161im fi\u0107om, a spavali u lepim malim hotelima i pansionima. Tada su me planine pukle u glavu. Na\u0161i Alpi (tad smo ih zvali na\u0161i), pa Jungfrau i Materhorn. Prvi put sam videla kako dole sedi\u0161 i ru\u010da\u0161 na suncu, a negde gore iznad tvoje glave se ljudi skijaju.<\/p>\n\n\n\n
Onda sam po\u010dela besomu\u010dno da putujem. Volela sam velike gradove, no\u0107ni \u017eivot i pla\u017ee, prirodno. Kako je vreme prolazilo i \u017eivot se menjao i rodila sam decu i kako sam postajala ekolo\u0161ki osve\u0161\u0107ena (a bogami i ostra\u0161\u0107ena), tako sam sve vi\u0161e volela sve\u017e vazduh, zelenilo, \u017eivotinje i ti\u0161inu.<\/p>\n\n\n\n
Onda sam otkrila Dolomite. Pa francuski Centralni masiv. I Overnju sa uga\u0161enim vulkanima\u2026 A kada sam prvi put videla francuske Alpe, zgrabila sam mu\u017ea za ruku i viknula: Bog postoji.<\/p>\n\n\n\n
I\u0161li smo svakog juna, dok smo \u017eiveli u Francuskoj, a ponekad i u decembru, u jedan deo njihovih ogromnih Alpa koji je bio relativno blizu grada u kome smo \u017eiveli. U malo mesto, starinsko, sa ku\u0107icama s mu\u0161katlama ili ledenicama (zavisi od sezone), gde se \u0161eta\u0161 kilometrima po planini i nikog ne sretne\u0161. Posle tog \u00abna\u0161eg\u00bb sela je jo\u0161 jedno selo i onda je kraj puta\u2026 Iza toga su samo planine i prirodna granica izme\u0111u Francuske i Italije. Ima nekoliko planinskih prelaza koji su otvoreni samo u julu i avgustu, ali ne uvek. Imam sliku kako stojim u julu u \u0161orcu u snegu! Tu su nekada prolazili karavani magaraca koji su nosili so i tu su se krili italijanski partizani i francuski pokret otpora. Tu se di\u017ee Mon Viso (Monvizo), pola je u Francuskoj, pola u Italiji. I kad si planina, \u017eeli\u0161 da bude\u0161 u dve najlep\u0161e zemlje!<\/p>\n\n\n\n
Tu \u017eive kozorozi, divokoze, orlovi, tetrebi, vukovi i mrmoti\u2026 Ako \u0107uti\u0161, tiho hoda\u0161 i ode\u0161 dovoljno daleko, neke od njih mo\u017ee\u0161 i da vidi\u0161. Ako si kao mali \u010ditao i voleo knjigu Hajdi, tu \u0107e\u0161 na\u0107i one njene jele koje \u0161ume kada duva vetar. Tu \u0107e\u0161 zaboraviti sve i odmoriti telo i du\u0161u.<\/p>\n\n\n\n
Nisam jo\u0161 videla sve planine, ne\u0107u ni sti\u0107i sve da ih vidim\u2026 ali evo \u0161ta sam jo\u0161 postigla u tom smislu:<\/p>\n\n\n\n
Krkono\u0161e. \u010carobne.<\/p>\n\n\n\n
Lepotica Tara.<\/p>\n\n\n\n
Zlatar, nestvaran. Drve\u0107e miri\u0161e!<\/p>\n\n\n\n
Planina Sainte Victoire, koja se videla s mog prozora u Provansi, u podno\u017eju koje je Sezan slikao pejza\u017ee\u2026<\/p>\n\n\n\n
Rtanj, gde no\u0107u pevaju slavuji.<\/p>\n\n\n\n
I jo\u0161 koliko ih ima!<\/p>\n\n\n\n
Ostavite televizor i telefone i \u0161oping centre i idite da vidite gde je stvarni \u017eivot. Odu\u0161evi\u0107ete se!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Planine sam volela oduvek. Uvek mi je to nekako delovalo visoko, belo, zeleno i nedosti\u017eno. Moram da priznam da sam bila gradsko dete i da sam u \u017eivotu, naro\u010dito u ranoj mladosti, vrlo malo upoznala planine. U na\u0161oj mladosti u modi su bili foto-tapeti. Ka\u017eu da su sad opet moderni\u2026 Obi\u010dno je jedan zid u tinejd\u017eerskoj sobi bio s nekim palmama ili nekim musavcima \u0161to se ljube u obraz, zalaskom sunca ili zaljubljenim parom, ali sre\u0107nici su u sobi imali i ogromnu planinu, mislim da je to bio Fud\u017ei. To je planina koja je u isto vreme i vulkan. Zna\u010di,\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[26],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Planine sam volela oduvek. Uvek mi je to nekako delovalo visoko, belo, zeleno i nedosti\u017eno. Moram da priznam da sam bila gradsko dete i da sam u \u017eivotu, naro\u010dito u ranoj mladosti, vrlo malo upoznala planine. U na\u0161oj mladosti u modi su bili foto-tapeti. Ka\u017eu da su sad opet moderni\u2026 Obi\u010dno je jedan zid u tinejd\u017eerskoj sobi bio s nekim palmama ili nekim musavcima \u0161to se ljube u obraz, zalaskom sunca ili zaljubljenim parom, ali sre\u0107nici su u sobi imali i ogromnu planinu, mislim da je to bio Fud\u017ei. To je planina koja je u isto vreme i vulkan. Zna\u010di,…<\/p>\n","category_list":"Razno<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/568"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=568"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/568\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":751,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/568\/revisions\/751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}