{"id":585,"date":"2022-05-23T02:12:37","date_gmt":"2022-05-23T02:12:37","guid":{"rendered":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?p=585"},"modified":"2025-05-24T12:21:48","modified_gmt":"2025-05-24T12:21:48","slug":"cetres-peta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?p=585","title":{"rendered":"\u010cetres’ peta"},"content":{"rendered":"\n

Ne, nije re\u010d o kraju Drugog svetskog rata, mada bi se tu moglo mnogo pisati. Nije ni o ulasku Pete li\u010dke i \u0160este kraji\u0161ke u Beograd, iako bi se i tu sva\u0161ta imalo napisati. Ovo pismo sam napisala kada sam napunila 45. Sada, kada je pro\u0161lo ve\u0107 deset godina, jo\u0161 vi\u0161e je dobilo na autenti\u010dnosti.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ni\u0161ta mi nije bilo kad sam napunila trideset. Frajeri se upiju i tri dana ne trezne, ribe se naprasno udaju za prvog koji nai\u0111e\u2026 Napravila sam ogromnu \u017eurku i celu no\u0107 smo \u0111uskali.<\/p>\n\n\n\n

35 – ni\u0161ta. 40 – ni\u0161ta. Bila sam uverena da pravi \u017eivot po\u010dinje ba\u0161 tad, kao \u0161to mi je majka rekla. Da, ali kakav \u017eivot!<\/p>\n\n\n\n

Kao da mi se otvorilo tre\u0107e oko. Odjednom sam shvatila sve: na koga i na \u0161ta treba tro\u0161iti vreme. Kako sam pola \u017eivota provela rade\u0107i sve za druge, a malo toga za sebe. Kako ne mogu, a nikad i nisam mogla, da slu\u0161am budale kako lupaju du\u017ee od dva minuta. Kako \u017eelim da budem sre\u0107na i u\u017eivam u \u017eivotu, jer smatram da svako ima pravo na to.<\/p>\n\n\n\n

Znate ono: u gadnu babu raste\u0161. Ne izraste\u0161 u gadnu babu, nego ti sve odjednom postane jasno. I sve po\u010dne da te mrzi, npr. \u0161ta \u0107e\u0161 na ne\u010dijoj svadbi kad ti je jasno da \u0107e ti isti da se razvedu za 6 meseci. Kad ti neko ka\u017ee: moramo da se vidimo, a to je neki smaratelj s kojim se nisi dru\u017eio ni posle \u0161kole u 7. razredu, kaze\u0161 mu: Moram samo da umrem, okrene\u0161 se i ode\u0161.<\/p>\n\n\n\n

Izgubi\u0161 energiju. Umoran si. Mladi po\u010dnu da te nerviraju, to je neminovno. Ja se dru\u017eim s dosta ljudi mnogo mla\u0111ih od sebe, i mu\u017e mi je mla\u0111i. Po\u010dne da te nervira to njihovo odu\u0161evljenje \u017eivotom, ta njihova great expectations, ta potreba da se izadje svako ve\u010de, kao da nas ne\u0161to \u010deka napolju, ta njihova \u017eelja da osvoje svet.  Za\u0161to? Zato \u0161to smo bili isti takvi pre 15 ili 20 godina. A svet nismo osvojili.<\/p>\n\n\n\n

Ne \u017ealim ni za \u010dim. Stojim iza svih svojih odluka, pa i onih najgorih. Ne postoje, po meni, lo\u0161e odluke, radio si ono \u0161to si u tom trenutku mislio da treba da uradi\u0161. \u017dao mi je samo jedno: \u0161to sve one koji su bili odvratni prema meni nisam istog trenutka poslala do\u0111avola.<\/p>\n\n\n\n

I jo\u0161 jedne stvari mi je \u017eao: \u0161to nikad vise ne\u0107u biti pi\u010di\u0107 k\u2019o kola\u010di\u0107. Za \u017eenu od 45 ili 50 ka\u017eu: dobro izgleda, dobro se dr\u017ei, ali nikad da izgleda kao avion. Sudbina je surova prema nama \u017eenama. Neki \u0161to su bili nikak\u2019i s 30 mogu sa 50 da ispadnu i dobri frajeri, ali ona \u0161to je bila mrak ma\u010de sa 30, sa 50 je, uglavnom, samo mrak.<\/p>\n\n\n\n

A mozak radi. Sve ti je jasno, bez mnogo re\u010di i bez mnogo obja\u0161njenja. \u010cita\u0161 Anu Karenjinu prvi put u 17.-oj, pa ti nije jasno \u0161to je sko\u010dila pod voz, a posle ti je, o da, to tako kristalno jasno.<\/p>\n\n\n\n

Postane\u0161 u\u017easno pametan i ironi\u010dan i d\u017eangrizav na neki simpati\u010dan na\u010din, to je moj slu\u010daj. Naravno, mo\u017ee\u0161 da postane\u0161 i jo\u0161 ve\u0107a budala nego \u0161to si bio, propalica, alkos i \u0161ta ve\u0107. Life shows no mercy.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju postane\u0161 svoj roditelj ili svoja baba ili svoj deda, od kojih si godinama be\u017eao kad ti ne\u0161to pri\u010daju, jer si mislio da nemaju pojma, a sada zna\u0161 da su uvek znali sve, kao da sede i \u010ditaju iz knjige.<\/p>\n\n\n\n

I kako se bli\u017ei\u0161 pedesetoj, prestane\u0161 da gleda\u0161 u budu\u0107nost, gleda\u0161 u sada\u0161njost. I po\u010dne\u0161 da radi\u0161 samo ono \u0161to te \u010dini sre\u0107nim. Kona\u010dno. Potpuno su mi jasni oni likovi \u0161to ostave sve da godinu dana plove oko sveta ili u\u010de da lete u 80 godina. \u0160ta si dosad nau\u010dio, nau\u010dio si. \u0160ta si stvorio, stvorio si. I \u0161ta si shvatio, shvatio si. Ludima i tako nema pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010dne da ti se javlja \u017eelja da napi\u0161e\u0161 knjigu. Da posadi\u0161 drvo. Da sazida\u0161 ku\u0107u. Da ucini\u0161 ne\u0161to za ovaj svet, a da je to pritom ne\u0161to totalno suprotno od onog \u0161to si \u017eeleo kad si bio mlad.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010dne\u0161 mnogo vi\u0161e da ceni\u0161 \u017eivot, jer zna\u0161 da si pre\u0161ao vi\u0161e od pola puta i da nekih koje si voleo odavno ve\u0107 nema.<\/p>\n\n\n\n

Raduje\u0161 se svakom danu koji svane mnogo vi\u0161e nego onda kad si mislio da \u017eivot nema kraja i da si najlep\u0161i i napametniji stvor koji se ikada rodio. <\/p>\n\n\n\n

Ka\u017eu mudri ljudi: najbolje godine \u017eivota su one u kojima smo trenutno.  So be it.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne, nije re\u010d o kraju Drugog svetskog rata, mada bi se tu moglo mnogo pisati. Nije ni o ulasku Pete li\u010dke i \u0160este kraji\u0161ke u Beograd, iako bi se i tu sva\u0161ta imalo napisati. Ovo pismo sam napisala kada sam napunila 45. Sada, kada je pro\u0161lo ve\u0107 deset godina, jo\u0161 vi\u0161e je dobilo na autenti\u010dnosti. Ni\u0161ta mi nije bilo kad sam napunila trideset. Frajeri se upiju i tri dana ne trezne, ribe se naprasno udaju za prvog koji nai\u0111e\u2026 Napravila sam ogromnu \u017eurku i celu no\u0107 smo \u0111uskali. 35 – ni\u0161ta. 40 – ni\u0161ta. Bila sam uverena da pravi \u017eivot\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[26],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"

Ne, nije re\u010d o kraju Drugog svetskog rata, mada bi se tu moglo mnogo pisati. Nije ni o ulasku Pete li\u010dke i \u0160este kraji\u0161ke u Beograd, iako bi se i tu sva\u0161ta imalo napisati. Ovo pismo sam napisala kada sam napunila 45. Sada, kada je pro\u0161lo ve\u0107 deset godina, jo\u0161 vi\u0161e je dobilo na autenti\u010dnosti. Ni\u0161ta mi nije bilo kad sam napunila trideset. Frajeri se upiju i tri dana ne trezne, ribe se naprasno udaju za prvog koji nai\u0111e\u2026 Napravila sam ogromnu \u017eurku i celu no\u0107 smo \u0111uskali. 35 – ni\u0161ta. 40 – ni\u0161ta. Bila sam uverena da pravi \u017eivot…<\/p>\n","category_list":"Razno<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/585"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=585"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":781,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/585\/revisions\/781"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}