Ne znam da li se mnogo vas se\u0107a tih majica koje su obele\u017eile jedno ili nekoliko leta krajem 70.-ih u Jugoslaviji\u2026 \u0160to bi rekla moja deca, bilo je to u prehistoriji (kombinacija re\u010di \u201cpr\u00e9histoire\u201d na francuskom i \u201cpraistorija\u201d na srpskom, uz uvek primetnu dozu humora).<\/p>\n\n\n\n
70.-ih godina nismo imali mnogo, a imali smo sve. Bilo je i nekih koji nisu imali ni\u0161ta, \u0161to \u0107e se videti dalje kroz pri\u010du.<\/p>\n\n\n\n
Majice su bile bele, dosta kvalitetne (tad nije bilo bofla \u201cmade in prc\u201d) i na svakoj je bila nacrtana, odnosno, nalepljena velika vo\u0107ka koja je, kako je slogan i poru\u010divao, mirisala kad je grebe\u0161. Ne znam gde su pravljene, pri\u010da je bila da su iz Slovenije (tada se za sve \u0161to je bilo dobro, a da nije bilo iz Italije, podrazumevalo da je iz na\u0161e severne republike).<\/p>\n\n\n\n
Jagoda, limun, gro\u017e\u0111e. Za ova tri vo\u0107a sam sigurna, a mislim da su bili jo\u0161 i ananas, jabuka, breskva i banana. Bile su gotivne te majice i mirisale su super. Mama i tetka su oti\u0161le i kupile majice za sve, mislim da se \u010dak \u010dekao red za njih kad su se pojavile… Ja sam dobila jagodu, jer je samo to bilo u mojoj veli\u010dini (mogu\u0107nost izbora garderobe nije bio ja\u010da strana SFRJ), a htela sam gro\u017e\u0111e, koje je najbolje mirisalo, ili limun, koji je bio najlep\u0161i, sav \u017eut i nasmejan. Vo\u0107e je, naime, imalo o\u010di, a ako se ne varam, i ruke i noge. Brat od tetke je dobio istu majicu kao i ja, tako su nam uvek kupovali, kao da smo blizanci, a nismo istog pola i razlika izme\u0111u nas je 3 i po godine. Moj brat je bio beba i nije dobio majicu, jer ih za bebe nije bilo. Tata je demonstrativno odbio da to nosi. Te\u010da je bio najvi\u0161i i dobio je limun, pa smo svi skakali po njemu i grebali veliki limun. Mama i tetka su bile sre\u0107nice koje su nosile gro\u017e\u0111e. Babu nismo ni pitali, ona je bila prava dama koja to ne bi nosila, a deka, koji je meni, ustvari, bio pradeda, je izjavio da to nije za njega. I tako smo upara\u0111eni u te majice jednog leta krenuli put \u2013 Praga. Verni \u010ditaoci koji prate moje pustolovine znaju da su mi se, mnogo godina kasnije, u istom gradu rodila deca. Kako ja volim da ka\u017eem, postoje gradovi koji su ti sudbina.<\/p>\n\n\n\n
Tata je, u sre\u0107no i nesre\u0107no doba komunizma i socijalizma, radio 4 godine u \u010ce\u0161koj. I\u0161li smo svakog leta tamo na po dve ili tri nedelje, \u010dak i mesec dana, nekad i zimi, za raspust, vodili rodbinu i prijatelje, a nekad je mama sama putovala kod tate na \u201eromanti\u010dni vikend\u201c (nepoznat pojam u to vreme). Zemlja se tada jo\u0161 uvek zvala \u010cehoslova\u010dka i izgledala je veoma tu\u017eno. Sve je bilo sivo, stalno je padala ki\u0161a, nije bilo ni\u010deg da se kupi, a ni ni\u010deg da se jede. Tata bi nam leti iznajmio veliki stan od nekog od \u010de\u0161kih kolega, oni su to rado radili, jer bi za te pare kampovali u \u2013 Jugoslaviji. Kupovali smo hranu u posebnim radnjama za strance, ponekad bismo oti\u0161li u \u010de\u0161ku samoposlugu ili poslasti\u010darnicu, izbor je bio zaista ograni\u010den, restorana ba\u0161 ne\u0161to i nije bilo. Igra\u010dke za decu su, pak, bile divne, a mogle su tada jo\u0161 uvek da se kupe posteljine i stolnjaci od damasta (radost za mamu i tetku), koji su posle netragom nestali.<\/p>\n\n\n\n
I imam sliku pred o\u010dima, u boji: Staromestske namesti, glavni trg u Pragu, pust. Sad tamo ne mo\u017ee\u0161 ni da prigviri\u0161 od turista. Ja, sa tom jagodom i dugom teksas suknjom, koja je tako\u0111e bila a must, u espadrilama na vezivanje oko noge iz Trsta, razvla\u010dim se sa bratom od tetke. Mali brat u kolicima od crvenog skaja sa ogromnim to\u010dkovima, sada bi bila statement komad u nekom kafeu. Mama i tetka, vitke i nasmejane, s kesama punim suvenira. Tata, gra\u0111evinac, koji razgleda fasade i deka koji name\u0161ta kravatu, gospodin u svim prilikama. Te\u010da nas slika, crno \u2013 bele fotografije, umetni\u010dke, sam ih je razvijao, imao je mra\u010dnu komoru u ku\u0107i, to je tada tako\u0111e bilo veoma in. Onda tata menja te\u010du, da bude i te\u010da na slici, sa sve tim limunom na majici. Se\u0107am se da su nas \u010cesi gledali u \u010dudu, tada je u Pragu bilo vrlo malo stranaca. Valjda i \u0161to se deremo, oni su jako tihi, a tada su delovali i upla\u0161eno. I na kraju, kako smo obu\u010deni, verovatno smo im izgledali kao sa druge planete.<\/p>\n\n\n\n
Oti\u0161li smo posle da kupimo \u010de\u0161ke sendvi\u010de zvane hlebi\u010dky. Na koso se\u010deni \u0161iroki baget se stavljaju razne \u0111akonije kao \u0161to su pra\u0161ka \u0161unka, ruska salata, kuvana jaja, rendani sir, krastav\u010di\u0107i itd. Takvi sendvi\u010di su tada i kod nas bili hit, nijedan ro\u0111endan ni Nova godina se nisu mogli zamisliti bez njih, a u Pragu su sve\u017ei, ukusni i veoma popularni i danas. Tada nisam znala da \u0107u 30 godina kasnije \u017eiveti u tom gradu i sve slaviti sa tim sendvi\u010dima\u2026 Kupili smo ih punu kutiju, a pored nas je stajala \u010cehinja sa dvoje dece i kupila je 2 sendvi\u010da za njih troje. Gledali su oni nas, gledali smo mi njih. Onda je mama rekla: Da im damo jedan na\u0161 sendvi\u010d ili da im kupimo jo\u0161 jedan?, tata je rekao: Nemoj, ne bi uzeli.<\/p>\n\n\n\n
Sada su oni \u010ce\u0161ka i dobro im je. Mi vi\u0161e nismo Jugoslavija i nije nam dobro. Prag je i dalje zlatni Prag.<\/p>\n\n\n\n
Godinama sam tra\u017eila tu fotografiju. Vi\u0161e volim da ka\u017eem fotografija, nego slika. Sliku je neko slikao, svaka mu \u010dast, ali \u201efotos grafein\u201c zna\u010di bukvalno: zapisati svetlost. To i jeste bila slika na\u0161e svetlosti. Pitala sam mamu gde je, pitala sam \u010dak i tetku s kojom ne pri\u010dam godinama, sve sam ispreturala i shvatila sam: nema je. Nema te slike, tog zapisa sjaja, zalaska sunca na praznom trgu davnog, prohladnog leta kad si jo\u0161 mogao majicu da nosi\u0161, a bogami se uve\u010de i jaknica obla\u010dila\u2026 Nikad je nije ni bilo, tu sliku je naslikalo moje se\u0107anje.<\/p>\n\n\n\n
Deka je umro u dubokoj starosti i nije video kako smo neslavno propali, blago njemu.<\/p>\n\n\n\n
Te\u010da je umro mlad, relativno.<\/p>\n\n\n\n
Tata je umro lud, skoro pa skroz.<\/p>\n\n\n\n
Mama i tetka ne razgovaraju vi\u0161e od \u010detvrt veka zbog babinog stana.<\/p>\n\n\n\n
Brat od tetke sa mnom nije razgovarao 20 godina, jer mu je tako rekla mama.<\/p>\n\n\n\n
Brat i ja, \u0161ta re\u0107i, rodbina se ne bira\u2026<\/p>\n\n\n\n
Retke su te lepe uspomene na vremena kada smo bili sre\u0107na porodica koja je imala normalan \u017eivot i \u017eivela u zemlji koja nekad be\u0161e. I cherish them\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ne znam da li se mnogo vas se\u0107a tih majica koje su obele\u017eile jedno ili nekoliko leta krajem 70.-ih u Jugoslaviji\u2026 \u0160to bi rekla moja deca, bilo je to u prehistoriji (kombinacija re\u010di \u201cpr\u00e9histoire\u201d na francuskom i \u201cpraistorija\u201d na srpskom, uz uvek primetnu dozu humora). 70.-ih godina nismo imali mnogo, a imali smo sve. Bilo je i nekih koji nisu imali ni\u0161ta, \u0161to \u0107e se videti dalje kroz pri\u010du. Majice su bile bele, dosta kvalitetne (tad nije bilo bofla \u201cmade in prc\u201d) i na svakoj je bila nacrtana, odnosno, nalepljena velika vo\u0107ka koja je, kako je slogan i poru\u010divao, mirisala\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[24],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Ne znam da li se mnogo vas se\u0107a tih majica koje su obele\u017eile jedno ili nekoliko leta krajem 70.-ih u Jugoslaviji\u2026 \u0160to bi rekla moja deca, bilo je to u prehistoriji (kombinacija re\u010di \u201cpr\u00e9histoire\u201d na francuskom i \u201cpraistorija\u201d na srpskom, uz uvek primetnu dozu humora). 70.-ih godina nismo imali mnogo, a imali smo sve. Bilo je i nekih koji nisu imali ni\u0161ta, \u0161to \u0107e se videti dalje kroz pri\u010du. Majice su bile bele, dosta kvalitetne (tad nije bilo bofla \u201cmade in prc\u201d) i na svakoj je bila nacrtana, odnosno, nalepljena velika vo\u0107ka koja je, kako je slogan i poru\u010divao, mirisala…<\/p>\n","category_list":"Pri\u010de starih vremena<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/694"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=694"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/694\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":793,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/694\/revisions\/793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}