Kada smo pre skoro dve godine katapultirani iz Beograda (trebalo je da ostanemo mo\u017eda jo\u0161 godinu dana) u Tulon (koji do tada niko nije pominjao, nego je bila pri\u010da o Otavi i o Ouklendu), malo je re\u0107i da nas je obuzeo bezumni o\u010daj, predivan pleonazam koji sam na\u0161la \u010ditaju\u0107i jednu staru knjigu. Sad smo se ve\u0107 navikli.<\/p>\n\n\n\n
Obi\u010dno se selimo tako \u0161to ja tamo negde, gde smo du\u017ee ili kra\u0107e \u017eiveli, ostanem jo\u0161 neko vreme sama ili sa decom (\u0161to se kretalo u rasponu od dve nedelje do celih 7 meseci, zavisno od zemlje i okolnosti), a za to vreme se mu\u017ei\u0107 – pu\u017ei\u0107 navikava na novu sredinu i tra\u017ei gajbu. U tulonskom slu\u010daju smo se preselili svi zajedno (nevoljno), a pre toga smo imali \u010ditavih deset dana da na\u0111emo stan (na netu), te smo se tako na\u0161li u pola no\u0107i, u nepoznatom gradu, u stanu na 4.-om spratu, koji je ceo u prozorima i balkonima. Nesmetan tranzit komaraca i mogu\u0107nost pretvaranja ma\u010dke u pljeskavicu na trotoaru. Kuku i lele.<\/p>\n\n\n\n
Te tako hajde brzo da se stavi mre\u017ea za nepadanje ma\u010daka sa prozora, terasa i balkona. Dok smo je naru\u010dili, pa dok su do\u0161li da je postave, \u017eiveli smo kao zatvorenici.<\/p>\n\n\n\n
Pisala sam vam ve\u0107 o dve vrste galebova, a tu su i golubovi, tako\u0111e dve vrste, pa svrake, gugutke, laste, vrapci i ostalo. Ma\u010dor se zafura kao tigar i sko\u010di na tu mre\u017eu i onda visi na njoj kao ukras za jelku. Ludilo.<\/p>\n\n\n\n
Osim ptica, ovde \u017eivi i mno\u0161tvo buba. Sre\u0107a \u017eiva, ina\u010de bi se sve svelo na beton i automobile, ako ne ra\u010dunamo pesak i pokoju palmu\u2026 Ma\u010dak bi ih, da mo\u017ee, sve uhvatio, i verovatno pojeo, u\u017eas. Mravi, mu\u0161ice, muve, p\u010dele, ose, bumbari, str\u0161ljeni, skakavci i buba nad bubama, simbol Provanse, cikada iliti mediteranski cvr\u010dak. \u0160to je vi\u0161e vru\u0107e leti, to ona vi\u0161e radi cike \u2013 cike \u2013 cike (tako zvu\u010di). Turisti odu\u0161evljeni, a ja \u2018o\u0107u da poludim. Na francuskom se ka\u017ee da cikada peva u \u010dast suncu, a ustvari se buba udvara drugoj bubi!<\/p>\n\n\n\n
Pljeskavica ovde nema, ali nisam nikad bila od onih koji crkavaju za na\u0161om hranom i vukljaju odande nekakve tegle i kantice. Iskreno, de\u0161avalo mi se da nosim sva\u0161ta, jer sam ili dobila na poklon ili sam ja nosila nekom na poklon, pa sam tako putovala sa vakumiranom glavicom kiselog kupusa (izuzetno prakti\u010dno), doma\u0107im vanilicama (kartonska kutija na kolenima), zamrznutim sarmama (u \u010duvenoj praznoj ambala\u017ei od sladoleda), kesten-pireom od skoro kilo (originalno pakovanje), kao i raznim vrstama sira (veoma nezgodno u slu\u010daju presedanja ili ka\u0161njenja aviona). Ono \u0161to mi najvi\u0161e fali je na\u0161 jogurt (nema ga na svijet), zelje (nisam ga na\u0161la ni u jednoj zemlji) i maline koje se ne prodaju na grame ili zamrznute ili u nekoj \u010da\u0161ici od 9 malina (izbrojala sam ih!) koja ko\u0161ta kol\u2019ko ho\u0107e\u0161. Ali ne mo\u017ee\u0161 sve da ima\u0161\u2026<\/p>\n\n\n\n
Vreme brzo prolazi. Zime kao da nije ni bilo, prole\u0107e je ovde samo uvod u leto, a leto traje skoro \u0161est meseci\u2026 Jao, jao i jao.<\/p>\n\n\n\n
\u0160aljem vam topao pozdrav iz zemlje raspevanih cvr\u010daka<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada smo pre skoro dve godine katapultirani iz Beograda (trebalo je da ostanemo mo\u017eda jo\u0161 godinu dana) u Tulon (koji do tada niko nije pominjao, nego je bila pri\u010da o Otavi i o Ouklendu), malo je re\u0107i da nas je obuzeo bezumni o\u010daj, predivan pleonazam koji sam na\u0161la \u010ditaju\u0107i jednu staru knjigu. Sad smo se ve\u0107 navikli. Obi\u010dno se selimo tako \u0161to ja tamo negde, gde smo du\u017ee ili kra\u0107e \u017eiveli, ostanem jo\u0161 neko vreme sama ili sa decom (\u0161to se kretalo u rasponu od dve nedelje do celih 7 meseci, zavisno od zemlje i okolnosti), a za to vreme\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[33],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Kada smo pre skoro dve godine katapultirani iz Beograda (trebalo je da ostanemo mo\u017eda jo\u0161 godinu dana) u Tulon (koji do tada niko nije pominjao, nego je bila pri\u010da o Otavi i o Ouklendu), malo je re\u0107i da nas je obuzeo bezumni o\u010daj, predivan pleonazam koji sam na\u0161la \u010ditaju\u0107i jednu staru knjigu. Sad smo se ve\u0107 navikli. Obi\u010dno se selimo tako \u0161to ja tamo negde, gde smo du\u017ee ili kra\u0107e \u017eiveli, ostanem jo\u0161 neko vreme sama ili sa decom (\u0161to se kretalo u rasponu od dve nedelje do celih 7 meseci, zavisno od zemlje i okolnosti), a za to vreme…<\/p>\n","category_list":"Tulon<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/705"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=705"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/705\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":706,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/705\/revisions\/706"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=705"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=705"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=705"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}