Kada sam saznala da se vra\u0107am u grad iz kog aktivno be\u017eim po svetu od svoje 20.-e, nije mi bilo svejedno. Moj rodni grad. U nerodnoj zemlji. Nema vi\u0161e Jugoslavije\u2026<\/p>\n\n\n\n
Menjale su se zemlje ovde, a i ja samo tamo negde promenila desetak. Ali ni\u0161ta te tu\u0111e ne zaboli kao \u0161to te boli tvoje.<\/p>\n\n\n\n
Beograd je za mene bio klopka i krletka, a u isto vreme grad mog sre\u0107nog detinjstva provedenog u socijalizmu i mladosti u ludim osamdesetim. Bio je i najru\u017eniji i najlep\u0161i grad u isto vreme. Bio je moj. Svakom od nas treba taj ose\u0107aj pripadnosti, iako u isto vreme sanjamo da budemo gra\u0111ani sveta\u2026<\/p>\n\n\n\n
Onda su do\u0161le devedesete i razdor i raskol i razvod i rat, stra\u0161ne re\u010di na R. Razaranje i rasturanje, rasipanje i rasejavanje. Privatno i dr\u017eavno. Pa sam se i ja razlila, u suze prvo, a onda sam razumom rasla i \u2013 pobegla. Bekstvo nije na R. Na M je. Mora da se be\u017ei.<\/p>\n\n\n\n
I sada opet, ja i Beograd, Beograd i ja. Bili smo bliski, a sada smo toliko daleki.<\/p>\n\n\n\n
Dolazila sam retko i na kratko. Kad me uhvati neizdr\u017e. Kad se u\u017eelim drugara. Kad treba da se sre\u0111uju neki papiri (uh, uvek ti papiri).<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu je pro\u0161lo mnogo godina. Ni\u0161ta ne prepoznajem. Ovde sam skoro tri godine, a i dalje ne mogu da se sna\u0111em.<\/p>\n\n\n\n
Prvog leta, kad sam stigla, obuzeo me je veliki entuzijazam i rekla sam sebi: Ma, bi\u0107e super! Sada ne znam vi\u0161e ni \u0161ta da mislim, a ni \u0161ta da napi\u0161em.<\/p>\n\n\n\n
I nije to zbog dve i po godine korone. Korona je samo izgovor za glupost. <\/p>\n\n\n\n
Prvi utisak grada mi je bio stra\u0161an: kao da je ponovo bombardovan. Ili su ga, posle dugih godina okupacije, upravo napustili nacisti. Ili su preko njega, u Velikoj seobi naroda, pre\u0161la neka stra\u0161na plemena.<\/p>\n\n\n\n
Pose\u010deno drve\u0107e. \u0110ubre svuda. Odrane fasade. Napu\u0161tene kuce i zga\u017eene mace. Haos u saobra\u0107aju. Raskopani trgovi. Promenjena imena ulica. Zaga\u0111en vazduh. Ceo Beograd – parking raspadnutih automobila. Moderne skalamerije od zgrada. Ruglo od Beograda na vodi. Nesretne ptice u frasu od vatrometa koji je svako ve\u010de. A nema razloga ni za radovanje, ni za slavlje\u2026<\/p>\n\n\n\n
Nije me to dotuklo, nego ljudi. Ljudi su postali stra\u0161ni, a bili su najve\u0107e blago ovog grada. Bili smo svet, \u010dak i u onim stra\u0161nim vremenima.<\/p>\n\n\n\n
Sada ovde, ili bar tako izgleda, \u017eivi neki polusvet. Nafrakane \u017eentura\u010de obu\u010dene kao seksualne radnice, zadrigli mu\u0161karci koji se deru u telefone, nevaspitana deca koja vri\u0161te. Pri\u010da o parama i kuknjava na \u017eivot. Odmeravanje i ogovaranje. Zavist i zloba. Neuroze i psihoze. Pucanje po svim \u0161avovima.<\/p>\n\n\n\n
Ostao je i poneko normalan u svom ovom ludilu. Imam jo\u0161 uvek prijatelje koje vi\u0161e interesuju Fest, knjige i odlazak u pozori\u0161te od akumulacije nekretnina i \u0161opinga u tr\u017enom centru. Retki su postali, broj im staje na prste jedne ruke.<\/p>\n\n\n\n
Ima ovde i dalje mnogo nasmejanih i duhovitih, vedrih, na\u010ditanih i obrazovanih, po\u0161tenih i skromnih, vrednih, \u0161irokogrudih i \u0161irokoumnih, dobrih, blagonaklonih, lepo vaspitanih i ljubaznih ljudi. Mora da im je jako te\u0161ko…<\/p>\n\n\n\n
Mogla bih sada na navedem re\u010denice stare kao vek: Do\u0161li su divlji i isterali pitome ili Svako vreme ima svoje breme i sli\u010dno, ali ne mogu. Tu\u017eno mi je.<\/p>\n\n\n\n
Mislila sam da se to nikada ne\u0107e desiti, da \u0107e ovaj grad pre\u017eiveti, da \u0107e opstati taj njegov nadaleko \u010duveni duh. Ni\u0161ta nije zauvek, izgleda, a duhovi, u svakom slu\u010daju, ne postoje\u2026<\/p>\n\n\n\n
Leta Gospodnjeg 2022. \u2013 og, pred jo\u0161 jedan odlazak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada sam saznala da se vra\u0107am u grad iz kog aktivno be\u017eim po svetu od svoje 20.-e, nije mi bilo svejedno. Moj rodni grad. U nerodnoj zemlji. Nema vi\u0161e Jugoslavije\u2026 Menjale su se zemlje ovde, a i ja samo tamo negde promenila desetak. Ali ni\u0161ta te tu\u0111e ne zaboli kao \u0161to te boli tvoje. Beograd je za mene bio klopka i krletka, a u isto vreme grad mog sre\u0107nog detinjstva provedenog u socijalizmu i mladosti u ludim osamdesetim. Bio je i najru\u017eniji i najlep\u0161i grad u isto vreme. Bio je moj. Svakom od nas treba taj ose\u0107aj pripadnosti, iako u\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[18],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Kada sam saznala da se vra\u0107am u grad iz kog aktivno be\u017eim po svetu od svoje 20.-e, nije mi bilo svejedno. Moj rodni grad. U nerodnoj zemlji. Nema vi\u0161e Jugoslavije\u2026 Menjale su se zemlje ovde, a i ja samo tamo negde promenila desetak. Ali ni\u0161ta te tu\u0111e ne zaboli kao \u0161to te boli tvoje. Beograd je za mene bio klopka i krletka, a u isto vreme grad mog sre\u0107nog detinjstva provedenog u socijalizmu i mladosti u ludim osamdesetim. Bio je i najru\u017eniji i najlep\u0161i grad u isto vreme. Bio je moj. Svakom od nas treba taj ose\u0107aj pripadnosti, iako u…<\/p>\n","category_list":"Beograd<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/707"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=707"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/707\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":708,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/707\/revisions\/708"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=707"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=707"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=707"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}