Sedeli smo na nekom od beogradskih splavova, nije va\u017eno kom, svi su isti. Gledali reku kako te\u010de, u jednu nedelju popodne. Kraj leta, svi veseli, pocrneli, pri\u010daju se neke opu\u0161tene pri\u010de, uz drugi nes po redu. Moja \u017eena dr\u017ei slovo, kao uvek. Gledam je: savr\u0161ena plavu\u0161a, isfenirana, na\u0161minkana, puna sebe. Lupka po \u010da\u0161i manikiranim noktima. Pri\u010da se o gajbama, kolima, egzoti\u010dnim letovanjima. Uspeli smo u \u017eivotu, a bore se sla\u017eu po licu. Pitam se \u0161ta ja radim tu, ali hteo sam sve to. I vi\u0161e. A reka te\u010de…<\/p>\n\n\n\n
Pogled mi luta. Plutaju u pli\u0107aku vitki zeleni kraci \u017ealosne vrbe na kojima li\u0161\u0107e polako \u017euti i opada, tu je i pokoja zalutala velika grana, tamna i sjajna, doputovala rekom mo\u017eda izdaleka. Sve to ljulju\u0161kaju talasi i imam neki neobja\u0161njiv ose\u0107aj da sam to ve\u0107 toliko puta video. Ne \u010dujem vi\u0161e svoju \u017eenu koja i dalje pri\u010da i sve to o \u010demu se pri\u010da, poku\u0161avam da se setim odakle znam ne\u0161to \u0161to sam davno zaboravio. Reka, vrba, li\u0161\u0107e, granje\u2026 zeleno… \u017euto… zlatno… smedje… Njene o\u010di. Njena kosa. Nas dvoje.<\/p>\n\n\n\n
Voleo sam je, volela me je. Bili smo mladi i lepi i svet je bio na\u0161. Ni\u0161ta drugo nemam da ka\u017eem. Nismo imali bogzna\u0161ta, a sada mislim da smo imali sve. Studenti, dr\u017eali se za ruke, \u0161etali pored ove iste reke.<\/p>\n\n\n\n
Zavr\u0161ili fakultete, na\u0161li posao. Hteli da \u017eivimo zajedno, u ona te\u0161ka vremena. Ja sam odjednom hteo mnogo, sve, a ona je htela samo da bude sa mnom, da kupimo ku\u010de, da pravimo bebu. Na\u0161ao sam posao u jakoj firmi, mobilni, kola, putovanja, \u017eene su mi se bacale oko vrata, sve mi je to brzo udarilo u glavu. Vi\u0161e mi ona nije bila dovoljna, ta divna \u017eena, te zelene o\u010di \u0161to gledaju samo u mene, ta zlatno-smedja duga kosa na jastuku\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ostavio sam je. Ispao skot. Oti\u0161ao bez re\u010di, bez obja\u0161njenja, na\u0161ao odmah drugu, uselio se kod nje, pa tre\u0107u… petu… sedmu. Pare, uspeh, priznanja. I na kraju moja \u017eena, uspe\u0161na i puna kao brod. Hladna kao led. Za nju sam trofej, a ne \u010dovek njenog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Video sam svoju staru ljubav mnogo godina kasnije, onda kada sam ve\u0107 dugo \u017ealio za njom. \u010cuo sam od prijatelja da me nikad nije prebolela, da mi nikad nije oprostila, da je godinama bila sama. Sreo sam je na najbanalnijem mestu na svetu: u Knez Mihajlovoj. Prepoznao sam ne\u0161to u hodu i krenuo za njom. Ista kosa, samo kra\u0107a. Okrenula se, kao da je osetila da je pratim. Samo u deli\u0107u sekunde sam video da me je prepoznala, i mene su godine na\u010dele, a onda je pogledala kroz mene kao da me ne vidi, kao da ne postojim. Okrenula se, krenula napred br\u017ee, podigla ramena u hodu, pa ih spustila, kao da neki teret otresa sa njih\u2026 Nestala u gu\u017evi.<\/p>\n\n\n\n
Nisam krenuo za njom. \u0160ta da joj kazem? Da nikad nije trebalo da odem? Da je jo\u0161 uvek volim? Kasno je za to\u2026<\/p>\n\n\n\n
Gledam svoju \u017eenu i svoje dru\u0161tvo, gledam Beograd. Dobro je, sve je ok, nemam na \u0161ta da se \u017ealim. U na\u0161im godinama \u017eivot se ne po\u010dinje ispo\u010detka. Samo me ponekad, kao danas, stignu uspomene, setim se onih godina kada nisam ni znao koliko sam bio sre\u0107an, pramenova njene kose, svetla njenih o\u010diju i pitam se da li bi sve bilo lep\u0161e i bolje da je ona sada pored mene.<\/p>\n\n\n\n
Zeleno… \u017euto… zlatno… smedje… Reka na\u0161ih \u017eivota te\u010de.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\u010cula, pa zapisala, u septembru 2010.-e<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sedeli smo na nekom od beogradskih splavova, nije va\u017eno kom, svi su isti. Gledali reku kako te\u010de, u jednu nedelju popodne. Kraj leta, svi veseli, pocrneli, pri\u010daju se neke opu\u0161tene pri\u010de, uz drugi nes po redu. Moja \u017eena dr\u017ei slovo, kao uvek. Gledam je: savr\u0161ena plavu\u0161a, isfenirana, na\u0161minkana, puna sebe. Lupka po \u010da\u0161i manikiranim noktima. Pri\u010da se o gajbama, kolima, egzoti\u010dnim letovanjima. Uspeli smo u \u017eivotu, a bore se sla\u017eu po licu. Pitam se \u0161ta ja radim tu, ali hteo sam sve to. I vi\u0161e. A reka te\u010de… Pogled mi luta. Plutaju u pli\u0107aku vitki zeleni kraci \u017ealosne vrbe na\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[18],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Sedeli smo na nekom od beogradskih splavova, nije va\u017eno kom, svi su isti. Gledali reku kako te\u010de, u jednu nedelju popodne. Kraj leta, svi veseli, pocrneli, pri\u010daju se neke opu\u0161tene pri\u010de, uz drugi nes po redu. Moja \u017eena dr\u017ei slovo, kao uvek. Gledam je: savr\u0161ena plavu\u0161a, isfenirana, na\u0161minkana, puna sebe. Lupka po \u010da\u0161i manikiranim noktima. Pri\u010da se o gajbama, kolima, egzoti\u010dnim letovanjima. Uspeli smo u \u017eivotu, a bore se sla\u017eu po licu. Pitam se \u0161ta ja radim tu, ali hteo sam sve to. I vi\u0161e. A reka te\u010de… Pogled mi luta. Plutaju u pli\u0107aku vitki zeleni kraci \u017ealosne vrbe na…<\/p>\n","category_list":"Beograd<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/709"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=709"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/709\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":854,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/709\/revisions\/854"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=709"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=709"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=709"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}