Oliver je bio u po\u010detku sitan i sme\u0161an, sa onim svojim ogromnim nao\u010darima koje su se u na\u0161e vreme zvale socijalke, a sad se zovu vintid\u017e, u nekoj majici i zvoncarama. U ta davna vremena gledali su se festivali, pevao je neke polu-sme\u0161ne pesmice na dalmatinskom nare\u010dju koje nam je bilo simpati\u010dno, jer nas je podse\u0107alo na more i letovanje. \u0106a \u0107e mi Kopakabana i neka Nadalina s onim Jovom \u0161to se glupirao. Onda je detinjstvo pre\u0161lo u mladost, pa za\u0161lo u tridesete, a pesme postale ozbiljne i to i ostale. Di\u0161peradun, Nokturno, Poeta, Cesarica i njegov najbolji album: Vrime. Nije nikad ponovo do\u0161ao da peva kod nas, onda kad smo se podelili na na\u0161e i njine, ali je jedna od mojih najlep\u0161ih uspomena, iz vremena kad smo svi mi jo\u0161 bili mi, proslava 29.-og novembra u Primo\u0161tenu, hotel neko ludilo za to vreme, ne mogu da mu se setim imena, imao je u to vreme pasarelu koja ide kroz borovinu, mama me pustila da ostanem, a ostalu decu su uglavnom oterali na spavanje, kelneri pogasili svetla i izneli na kolicima ogromne flambirane sladoled-torte, a onda, izme\u0111u stolova, on sa mikrofonom. Imao je, realno, slab i promukao glas, ali ne\u0161to je u njegovom pevanju udaralo direktno u ose\u0107anja, podvla\u010dilo se pod ko\u017eu i izazivalo \u017emarce. Sad kad ga vi\u0161e nema, nije vi\u0161e ni va\u017eno da li je do\u0161ao ili nije, za mene nikad nije ni odlazio. Najomiljenija pesma, te\u0161ko mi je da se odlu\u010dim, ali mo\u017eda ona koja se u nekom trenutku mog \u017eivota mnogo pevala: Na\u0161oj ljubavi je kraj.<\/p>\n\n\n\n
Dor\u0111a sam slu\u0161ala kao dete, pa kao omladinka, Ra\u010dunajte na nas, mnogi mu to zameraju, ali ja sam bila Titov pionir i sve \u0161to ide redom, pa mu to ne zameram. Jedno vreme sam ga zanemarila, nisam volela da je mnogo tu\u017eno, a nisam volela ni one njegove \u0161aljive pesme. Nikad nisam oti\u0161la na neki od njegovih koncerata, nije mi ba\u0161 prijao taj humoristi\u010dki deo njegovog stvarala\u0161tva. Zavolela sam kasnije one tihe pesme predivnih tekstova: Naposletku, Poslednja nevesta, Portret mog \u017eivota\u2026 Otpevao je usred rata, pesmu za sve sru\u0161ene gradove, \u010coveka sa mesecom u o\u010dima u Sava Centru, pratile su ga devojke iz hora Kolegium Muzikum sa sve\u0107ama u rukama. Najbolji album: Devedesete. Kada je umro, nisam znala kojom pesmom da ga otpratim, pustila sam Galiciju, mada mi je realno najomiljenija pesma No\u0107 kad sam preplivao Dunav. Mislim da bi njegove stihove \u0111aci trebalo da u\u010de u \u0161kolama. Videla sam ga jednom iz blizine, na Festu, u opet Sava centru, delovao je veoma simpati\u010dno.<\/p>\n\n\n\n
Zdravko iliti \u010cola nam je jo\u0161 uvek tu i \u017eelim mu da peva, kao Aznavur, do svoje 90.-e. Se\u0107am se beogradskog grafita: Bog na nebu, \u010cola na zemlji i kako je pevao na sletu Dru\u017ee Tito, mi ti se kunemo i pevao je s njim ceo stadion, kao \u0161to smo na njegovim koncertima svi jedan glas, a njegov najlep\u0161i od svih. Pa kad je imao Lokice i ona svetle\u0107a odela, sve smo i\u0161le kod frizera da nas tako \u0161i\u0161a, pa onda ona duga kosa i sve \u017eene u njega zaljubljene, pa da li je gej ili nije, pa \u0161to se ne \u017eeni\u2026 \u010covek je vazda bio senzacija, a jednom sam okretala s prijateljima krug oko Ade i on prolazi u laganom d\u017eogingu i, po\u0161to sam \u010dula da se on javi svakom ko se njemu javi, rekla sam: \u0106ao, a on meni\u00a0: O, \u0107ao, kao da se znamo sto godina. Dru\u0161tvo oko mene u nesvest: Odakle zna\u0161 Zdravka \u010coli\u0107a\u00a0? Najlep\u0161e pesme od starih: Zvao sam je Emili i Pjevam danju, pjevam no\u0107u, a od novih: No\u0107 mi te duguje i Pamuk. Znam svaku njegovu pesmu napamet, a i moj mu\u017e Francuz ih zna. Njegovi koncerti su ogromni i spektakularni, ali imala sam sre\u0107u da budem na njegovom koncertu u Pragu, 2010.-e: \u00a0mala sala za takvu zvezdu, ali unutra cela Juga plus \u010cesi koji znaju na\u0161u muziku i Zdravko u prirodnoj veli\u010dini!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Oliver je bio u po\u010detku sitan i sme\u0161an, sa onim svojim ogromnim nao\u010darima koje su se u na\u0161e vreme zvale socijalke, a sad se zovu vintid\u017e, u nekoj majici i zvoncarama. U ta davna vremena gledali su se festivali, pevao je neke polu-sme\u0161ne pesmice na dalmatinskom nare\u010dju koje nam je bilo simpati\u010dno, jer nas je podse\u0107alo na more i letovanje. \u0106a \u0107e mi Kopakabana i neka Nadalina s onim Jovom \u0161to se glupirao. Onda je detinjstvo pre\u0161lo u mladost, pa za\u0161lo u tridesete, a pesme postale ozbiljne i to i ostale. Di\u0161peradun, Nokturno, Poeta, Cesarica i njegov najbolji album: Vrime.\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[26],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Oliver je bio u po\u010detku sitan i sme\u0161an, sa onim svojim ogromnim nao\u010darima koje su se u na\u0161e vreme zvale socijalke, a sad se zovu vintid\u017e, u nekoj majici i zvoncarama. U ta davna vremena gledali su se festivali, pevao je neke polu-sme\u0161ne pesmice na dalmatinskom nare\u010dju koje nam je bilo simpati\u010dno, jer nas je podse\u0107alo na more i letovanje. \u0106a \u0107e mi Kopakabana i neka Nadalina s onim Jovom \u0161to se glupirao. Onda je detinjstvo pre\u0161lo u mladost, pa za\u0161lo u tridesete, a pesme postale ozbiljne i to i ostale. Di\u0161peradun, Nokturno, Poeta, Cesarica i njegov najbolji album: Vrime.…<\/p>\n","category_list":"Razno<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/724"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=724"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/724\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":725,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/724\/revisions\/725"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}