Idemo dalje sa otkrivanjem \u017eivota na severu Evrope, sa osvrtom na slavlje i posetu starih drugara\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ako se nekada budete vratili na pisma iz Sankt Peterburga, u njima \u0107ete nai\u0107i na Antoana i Ma\u0161u. Oni su se u me\u0111uvremenu ven\u010dali, odselili u \u0160vajcarsku, razveli i imaju \u0107erku Lizu. U goste su nam za Uskrs stigli Antoan i Liza, Ma\u0161a ima novog mu\u017ea.<\/p>\n\n\n\n
Pri\u010dalo se sve: srpski, ruski, francuski, engleski i danski, ovaj poslednji ko zna, trudimo se, deca u\u010de u \u0161koli\u2026 Ja sa Lizom ruski, sve \u0161apatom, stra\u0161na je ovde ratna propaganda. Antoan meni pri\u010da ne\u0161to na francuskom, ja odgovaram na engleskom. Arnul i ja standardno sve na engleskom, uz malo francuskog, padne i pokoja ruska re\u010d. Deca sa mnom na srpskom, u\u010de i Lizu, Liza njih u\u010di ruski. Oko nas Danci, koji svi pri\u010daju, naravno, danski, ali u isto vreme i savr\u0161en engleski.<\/p>\n\n\n\n
Da krenemo od po\u010detka, tj. aerodroma. U Kopenhagenu metro ide do aerodroma, ustvari, ulazi u aerodromsku zgradu, \u0161to je za mene vrhunac civilizacijskih dostignu\u0107a. Kada \u010deka\u0161 nekog na aerodromu, mora\u0161 poneti dansku zastavu. Neku malu, ne mora da se razvija ona za utakmice ili demonstracije. Danci su u nju zaljubljeni, kao i u zastave uop\u0161te, bi\u0107e vi\u0161e o tome u nekom drugom pismu. Kada \u010deka\u0161 drage ljude, koje pritom godinama nisi video, nekako si sav uzbu\u0111en i prosto ti kre\u0107u suze na o\u010di i samo ti se u glavi vrti film Love actually.<\/p>\n\n\n\n
Bilo nam je divno, spavali smo na gomili kao prasi\u0107i, kod nas nema ba\u0161 mesta za goste, nije malo, ali to je neko dansko ure\u0111enje ku\u0107e, open space. O njihovom dizajnu, na koji su veoma ponosni, tako\u0111e vi\u0161e u nekom drugom pismu.<\/p>\n\n\n\n
Postilo se, mrsilo se, pilo se, nazdravljalo na svim jezicima, \u0161etalo se, slikalo se\u2026 Bili smo u gradu Helsingoru, gde se nalazi zamak Kronborg koji je inspirisao, ka\u017eu, \u0160ekspirovog Hamleta, kao i u gradu Roskilde, nekada\u0161njoj prestonici Danske, u Muzeju vikin\u0161kih brodova, koji su zaista pravi brodovi pravih vikinga, a ne neke kopije. To smo sve i\u0161li vozom, ovde se svuda putuje vozom, i u \u0160vedsku se ide vozom, a i\u0107i \u0107e se i u Nema\u010dku, kad bude gotov tunel zbog koga smo ovde.<\/p>\n\n\n\n
Smejalo se, plakalo se, gledali su se filmovi, serije i na\u0161e stare slike\u2026 Shvatili smo, nas troje odraslih, dok smo se vozili brodi\u0107em po Balti\u010dkom moru, da smo se upoznali pre 20 godina, na obali tog istog mora, u gradu koji jo\u0161 uvek sanjamo, samo nam je sada off limits.<\/p>\n\n\n\n
Ove godine, o radosti, Uskrs smo slavili svi istog dana, pravoslavci, katolici i ovda\u0161nji protestanti \u2013 luteranci. Lep je to i veliki praznik bu\u0111enja prirode, koji mogu da slave i ateisti. Prohladno, plavi\u010dasto, prozra\u010dno prole\u0107e sa lalama, kamelijama i tre\u0161njama u cvatu\u2026<\/p>\n\n\n\n
I\u0161li smo i u Tivoli, najstariji zabavni park u Evropi posle Pratera, sa drugaricom iz Praga koja ve\u0107 dugo \u017eivi ovde. Bili smo i u na\u0161oj crkvi, koja izgleda kao brod iz vikin\u0161kog muzeja, samo \u0161to gore ima krst. \u010cuo se, osim na\u0161eg jezika, jo\u0161 i romski, rumunski, bugarski, i neki koji nismo prepoznali, jermenski ili gruzijski. Postoji i prelepa ruska crkva sa zlatnim kupolama, podigla ju je danska princeza Dagmar, koja je kasnije udajom postala ruska carica Marija Fjodorovna.<\/p>\n\n\n\n
Danska hrana nije neka, i oni piju pivo, ali ima da se jede i pije sva\u0161ta ne\u0161to iz drugih zemalja. Postoji francuska prodavnica, kao i na\u0161a prodavnica, koju dr\u017ei Aca iz Trebinja. Tu mo\u017ee\u0161 i da se porazgovara\u0161 s na\u0161im \u017eivljem, on nam organizuje svako malo i neke muzi\u010dke ve\u010deri, dolaze bendovi, pa pevamo i igramo, a o praznicima organizuje i okretanje jagnji\u0107a i prasi\u0107a, na veliku radost mog mu\u017ea, a na moj o\u010daj, jer sam ve\u0107 dugo flexitarian. Kafa je u Danskoj odli\u010dna, a pecivo, kola\u010di, \u010dokolada, i uop\u0161te slatki\u0161i, jo\u0161 bolji.<\/p>\n\n\n\n
Uskrs se ovde slavi 5 dana, odnosno, manje-vi\u0161e nedelju dana, jer je u isto vreme i \u0161kolski raspust. Sve je divno ukra\u0161eno u jaja i cve\u0107e, zeke i pili\u0107e. Meni je Uskrs mnogo dra\u017ei praznik od Bo\u017ei\u0107a\/Nove godine\/Bo\u017ei\u0107a (mi slavimo sve), nekako mi je i mirniji i lep\u0161i i dublji u religioznom smislu. Prvi maj se ovde ne slavi, kao ni 8.-i (9.-i).<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161li smo tako u mojim opisima do prole\u0107nih praznika, ali smo stigli i do kraja posete, odnosno, opet metroom do aerodroma. Antoan i Liza natovareni, doneli nam gomilu poklona, ali toliko i nose od nas, plus su tu i suveniri: neizbe\u017ena Mala sirena, keks, marcipan i porcelanske \u0161olje. Poslednja kafa na aerodromu, svima tako draga, i, naravno, jo\u0161 malo kola\u010da. Ljubljenje i grljenje i, jo\u0161 jednom, Love actually\u2026<\/p>\n\n\n\n
Do skorog pisanja, susreta i novog praznika, dragi prijatelji<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Idemo dalje sa otkrivanjem \u017eivota na severu Evrope, sa osvrtom na slavlje i posetu starih drugara\u2026 Ako se nekada budete vratili na pisma iz Sankt Peterburga, u njima \u0107ete nai\u0107i na Antoana i Ma\u0161u. Oni su se u me\u0111uvremenu ven\u010dali, odselili u \u0160vajcarsku, razveli i imaju \u0107erku Lizu. U goste su nam za Uskrs stigli Antoan i Liza, Ma\u0161a ima novog mu\u017ea. Pri\u010dalo se sve: srpski, ruski, francuski, engleski i danski, ovaj poslednji ko zna, trudimo se, deca u\u010de u \u0161koli\u2026 Ja sa Lizom ruski, sve \u0161apatom, stra\u0161na je ovde ratna propaganda. Antoan meni pri\u010da ne\u0161to na francuskom, ja odgovaram\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[35],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":"
Idemo dalje sa otkrivanjem \u017eivota na severu Evrope, sa osvrtom na slavlje i posetu starih drugara\u2026 Ako se nekada budete vratili na pisma iz Sankt Peterburga, u njima \u0107ete nai\u0107i na Antoana i Ma\u0161u. Oni su se u me\u0111uvremenu ven\u010dali, odselili u \u0160vajcarsku, razveli i imaju \u0107erku Lizu. U goste su nam za Uskrs stigli Antoan i Liza, Ma\u0161a ima novog mu\u017ea. Pri\u010dalo se sve: srpski, ruski, francuski, engleski i danski, ovaj poslednji ko zna, trudimo se, deca u\u010de u \u0161koli\u2026 Ja sa Lizom ruski, sve \u0161apatom, stra\u0161na je ovde ratna propaganda. Antoan meni pri\u010da ne\u0161to na francuskom, ja odgovaram…<\/p>\n","category_list":"Kopenhagen<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/771"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=771"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/771\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":815,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/771\/revisions\/815"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}