I<\/p>\n\n\n\n
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mo\u017eda \u0107e i u tebi
odjednom ne\u0161to posiveti.<\/p>\n\n\n\n
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmi\u0161ljao
o tome \u0161ta zna\u010di \u017eiveti?<\/p>\n\n\n\n
K\u2019o sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige\u2026
Zar ima briga?
Tuge\u2026
Zar ima tuga?<\/p>\n\n\n\n
Po merdevinama ma\u0161te
u mladost hrabro se popni.
Tamo te \u010deka ona
lepa, al\u2019 lukava duga.<\/p>\n\n\n\n
I \u017eivi!
Sasvim \u017eivi!
Ne grickaj kao mi\u0161 dane.
\u0160iroko \u017eva\u0107i vazduh.
Presti\u017ei vetar i ptice.<\/p>\n\n\n\n
Jer svaka ve\u010dnost je kratka.<\/p>\n\n\n\n
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.<\/p>\n\n\n\n
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.<\/p>\n\n\n\n
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.<\/p>\n\n\n\n
Odjednom svet, dok hoda\u0161,
sve vi\u0161e ti je uzan
i osmeh sve ti\u0161i
i ti\u0161i
i nekako iskrivljen.<\/p>\n\n\n\n
Zato \u017eivi, al\u2019 sasvim!<\/p>\n\n\n\n
I ja sam \u017eiveo tako.
Za pola veka samo
stole\u0107a sam obi\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al\u2019 nikad nisam stajao.
Ve\u010dno sam i\u0161ao.
I\u0161ao\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ispredi iz svoje aorte
pozla\u0107en konac trajanja
i za\u0161ij naprsla mesta
iz kojih drhte \u010du\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n
I nikad ne zami\u0161ljaj \u017eivot
kao upla\u0161en opro\u0161taj,
ve\u0107 kao stalni do\u010dek
i stalni po\u010detak bu\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n
II<\/p>\n\n\n\n
A onda, ve\u0107 jednom ozbiljno
razmisli \u0161ta zna\u010di i umreti
i gde to nestaje \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta ga to zauvek i\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
Nemoj i\u0107i na groblja.
Ni\u0161ta ne\u0107e\u0161 razumeti.
Groblja su najcrnji va\u0161ar
i tu\u017eno pozori\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
Igraju\u0107i se nemira
i svojih bezobli\u010dja,
zar nema\u0161 ponekad potrebu
da malo kri\u0161om za\u0111e\u0161
u nove slojeve razuma?
U susedne budu\u0107nosti?<\/p>\n\n\n\n
Objasni\u0107u ti to nekada
ako me tamo na\u0111e\u0161.<\/p>\n\n\n\n
Zna\u0161 \u0161ta \u0107u ti u\u010diniti:
pokvari\u0107u ti igra\u010dku
koja se zove bol,
ako se bude\u0161 odva\u017eio.<\/p>\n\n\n\n
Ne la\u017eem te.
Ja izmi\u0161ljam
ono \u0161to mora postojati,
samo ga nisi jo\u0161 otkrio,
jer ga nisi ni tra\u017eio.<\/p>\n\n\n\n
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj doda\u0161 nestvarnog.<\/p>\n\n\n\n
Prepozna\u0107e\u0161 me po \u0107utanju.
Ve\u010dni ne razgovaraju.<\/p>\n\n\n\n
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj ve\u0161tinu slu\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.<\/p>\n\n\n\n
Posle bezbroj ro\u0111enja
i nekih sitni\u010davih smrti,
kad jednom bude\u0161 shvatio
da sve to \u0161to si disao<\/p>\n\n\n\n
ne zna\u010di jedan \u017eivot,<\/p>\n\n\n\n
stvarno nai\u0111i do mene
da te dotaknem svetlo\u0161\u0107u
i pretvorim u misao.<\/p>\n\n\n\n
I najdalja budu\u0107nost
ima svoju budu\u0107nost,
koja u sebi \u010duje
svoje budu\u0107nosti glas.<\/p>\n\n\n\n
I nema praznih svetova.<\/p>\n\n\n\n
To, \u010dega nismo svesni,
nije nepostojanje,
ve\u0107 postojanje bez nas.<\/p>\n\n\n\n
III<\/p>\n\n\n\n
Ako ti jave: umro sam,
evo \u0161ta \u0107e to biti.<\/p>\n\n\n\n
Hiljade \u0161arenih riba
lepr\u0161a\u0107e mi kroz oko.
I zemlja \u0107e me skriti.
I korov \u0107e me skriti.<\/p>\n\n\n\n
A ja \u0107u za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
ve\u0107 samo trenutnih granica.<\/p>\n\n\n\n
Jedri\u0107u nad tobom u svitanja
niz vetar klizav k\u2019o svila.
Razgrta\u0107u ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budu\u0107nosti
lepotom nevidljivih krila.<\/p>\n\n\n\n
I kao ne\u010dujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visi\u0107u sam o sebi
kao o zlatnom remenu.<\/p>\n\n\n\n
Prostor je brzina uma
\u0161to sama sebe odmotava.
Lebde\u0107u u mestu, a stiza\u0107u
i nestaja\u0107u u vremenu.<\/p>\n\n\n\n
Odmori\u0107u se od sporednog
kao galakti\u010dka jata,
koja su srasla pulsiranjem
\u0161to im u nedrima traje.<\/p>\n\n\n\n
Odmori\u0107u se od sporednog
kao ogromne \u0161ume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.<\/p>\n\n\n\n
Odmori\u0107u se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.<\/p>\n\n\n\n
Odmori\u0107u se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jo\u0161 dok se nisu ni srele.<\/p>\n\n\n\n
Zar misli\u0161 da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?<\/p>\n\n\n\n
Da neka malecka tajna,
il\u2019 neki treperav strah
mogu da postanu sutra
ti\u0161ina,
tama
i prah?<\/p>\n\n\n\n
Zna\u0161, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.<\/p>\n\n\n\n
Ni\u0161ta se u meni ne\u0107e
ugasiti ni skratiti.<\/p>\n\n\n\n
Samo \u0107u,
obi\u010dno tako,
jedne slu\u010dajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se o\u010diju vratiti.<\/p>\n\n\n\n
Ka\u017enjavan za sve \u0161to pomislim,
a kamoli \u0161to po\u010dinim,
osumnji\u010den sam za ne\u017enost
i progla\u0161en sam krivim
\u0161to ljubav ne gasim mr\u017enjama,
ve\u0107 novom, ve\u0107om ljubavlju
i \u017eivot ne gasim smrtima,
ve\u0107 ne\u010dim druk\u010dije \u017eivim.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji rubovi beskraja
tek su po\u010detak beskrajnijeg.<\/p>\n\n\n\n
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.<\/p>\n\n\n\n
Nikad se nemoj mu\u010diti
pitanjem: kako pre\u017eiveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.<\/p>\n\n\n\n
IV<\/p>\n\n\n\n
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stole\u0107u
neko me slu\u010dajno pobrka
sa umornima i starima.<\/p>\n\n\n\n
Nigde toliko ljudi
kao u jednom \u010doveku.<\/p>\n\n\n\n
Nigde toliko druk\u010dijeg
kao u istim stvarima.<\/p>\n\n\n\n
Pro\u010deprka\u0161 li prostore,
iskopa\u0107e\u0161 me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.<\/p>\n\n\n\n
Biti ljudski vi\u0161estruk,
ne zna\u010di biti ra\u0161\u010dove\u010den.<\/p>\n\n\n\n
Ja jesam deljiv sa sva\u010dim,
ali ne i razoriv.<\/p>\n\n\n\n
A sva ta \u010dudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog,
jednolik,
uporan,
dug.<\/p>\n\n\n\n
Zna\u0161 \u0161ta su proro\u010danstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
\u0161to vija sebe ukrug.<\/p>\n\n\n\n
Pa \u0161to bismo se opra\u0161tali?
\u010cega da nam je \u017eao?
Ako ti jave: umro sam,
ti zna\u0161 \u2014 ja to ne umem.<\/p>\n\n\n\n
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.<\/p>\n\n\n\n
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane ne\u0161to
kao lepr\u0161av trag.<\/p>\n\n\n\n
Nemoj da bude\u0161 tu\u017ean.<\/p>\n\n\n\n
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
\u010dudno drag.<\/p>\n\n\n\n
No\u0107u kad gleda\u0161 u nebo,
i ti namigni meni.<\/p>\n\n\n\n
To neka bude tajna.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos danima sivim,
kad vidi\u0161 neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jo\u0161 uvek
\u0161a\u0161av letim i \u017eivim.<\/p>\n\n\n\n
Mika Anti<\/strong>\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" I Ako ti jave: umro sama bio sam ti drag,mo\u017eda \u0107e i u tebiodjednom ne\u0161to posiveti. Na trepavicama magla.Na usni pepeljast trag.Da li si ikad razmi\u0161ljaoo tome \u0161ta zna\u010di \u017eiveti? K\u2019o sneg u toplom dlanuu tebi detinjstvo kopni.Brige\u2026Zar ima briga?Tuge\u2026Zar ima tuga? Po merdevinama ma\u0161teu mladost hrabro se popni.Tamo te \u010deka onalepa, al\u2019 lukava duga. I \u017eivi!Sasvim \u017eivi!Ne grickaj kao mi\u0161 dane.\u0160iroko \u017eva\u0107i vazduh.Presti\u017ei vetar i ptice. Jer svaka ve\u010dnost je kratka. Odjednom nasmejaniu ogledalu nekomdobiju zborano lice. Odjednom: na ponekom ugluvreba poneka suza. Nevolje na prstima stignu.Godine postanu sivlje. Odjednom svet, dok hoda\u0161,sve vi\u0161e ti je uzani osmeh sve\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[34],"tags":[],"blocksy_meta":{"styles_descriptor":{"styles":{"desktop":"","tablet":"","mobile":""},"google_fonts":[],"version":5}},"featured_image_urls":{"full":"","thumbnail":"","medium":"","medium_large":"","large":"","1536x1536":"","2048x2048":""},"post_excerpt_stackable":" I Ako ti jave: umro sama bio sam ti drag,mo\u017eda \u0107e i u tebiodjednom ne\u0161to posiveti. Na trepavicama magla.Na usni pepeljast trag.Da li si ikad razmi\u0161ljaoo tome \u0161ta zna\u010di \u017eiveti? K\u2019o sneg u toplom dlanuu tebi detinjstvo kopni.Brige\u2026Zar ima briga?Tuge\u2026Zar ima tuga? Po merdevinama ma\u0161teu mladost hrabro se popni.Tamo te \u010deka onalepa, al\u2019 lukava duga. I \u017eivi!Sasvim \u017eivi!Ne grickaj kao mi\u0161 dane.\u0160iroko \u017eva\u0107i vazduh.Presti\u017ei vetar i ptice. Jer svaka ve\u010dnost je kratka. Odjednom nasmejaniu ogledalu nekomdobiju zborano lice. Odjednom: na ponekom ugluvreba poneka suza. Nevolje na prstima stignu.Godine postanu sivlje. Odjednom svet, dok hoda\u0161,sve vi\u0161e ti je uzani osmeh sve…<\/p>\n","category_list":"Stih dana<\/a>","author_info":{"name":"aleksandra.guihard","url":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/?author=1"},"comments_num":"0 comments","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/808"}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=808"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/808\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":827,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/808\/revisions\/827"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandrine-pustolovine.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}