Kad covek krene u Turkmenistan, onda zna da ce mu tamo biti sranje, jer je Bog tamo davno ugasio svetlo. O Arabijama nekim da i ne pricamo… ali od Francuza sam ocekivala vise.
Evo sad nam je Makron napisao pismo, dragi Francuzi, drage Francuskinje, valjda se i ja tu racunam, pa ce nam to citati na televiziji, a onda cemo o tome debatirati svako vece na istoj televiziji, oni to mnogo vole. Brate, ko je ovde lud?
U nekom drugom pismu cu sve da napisem pozitivno, obecavam. Danas samo nisam u tom fazonu, ha, ha.
Krajem marta ce biti 5 godina kako smo ovde. Mnogo. Mene je davno uhvatio neizdrz. A opet, covek ne moze stalno da kuka i da juri po svetu i da trazi nesto bolje, jer moze da bude i gore, mada to nikad nije bila moja zivotna deviza!
Otkad je pocela kriza, firma nas samo ucenjuje, sve sto smo imali nekad, vise nemamo. I tako devet godina vec. Moj divni zivot u Sankt Peterburgu i Pragu kao da je zivela neka druga osoba…
I nemas s kim to da podelis ovde: kad kazem da mi je tesko, oni mi kazu, vrati se u svoju zemlju. A to mi ni grdji od njih nisu govorili…
I nema snega, evo danas opet neka vetrina zvana mistral i sunce da ti prokljuca glava, verovatno su svi ovde zato toliko tupavi, mozak im se skuvao.
Ja vece glupake nego ovde u zivotu nisam videla. Naslusala sam se toliko budalastina da bi mi za to trebalo sest pisama, ali evo nekoliko bisera:
Jedna tu glupaca: Gde ste ziveli ranije?
Ja: U Rusiji, u Kataru…
Ona: Katar je grad u Rusiji?
Stalno mesimo nesto za skolu, kolace i pecivo, kao u americkim filmovima, ja na to vise ne nasedam, ali jednom sam napravila neku pitu i kaze opet jedna glupaca: Aaaa, mislila sam da ces staviti masline iz tvoje zemlje.?!
Jedna, koja se hvali kako ima dve fakultetske diplome: Volim drvece zato sto je kao zivo.
Ja nervni slom.
Opet tu jedan Frenchie: Bio sam u svim susednim zemljama osim u onim u kojima nije suncano.
Rebus.
I tako bih mogla jos dugo… Samo jos ovo za danas:
Strane jezike ne pricaju, to je sramota. Kad pricam s decom srpski ili s Arnulom engleski, Arnulova sestra odmah pocinje da kresti: u Francuskoj se prica francuski.
Idi, pa se leci.
Ostanite u svojoj Francuskoj i crknite od samozadovoljstva. A ja odoh dalje…
Ljubim vas
p.s. ko ne zna sta je Pariski sindrom, neka mi pise.