Mislim da je poezija divna i zanemarena, uvek joj se ponovo vraćam. Najlepša za čitanje, najteža za prevođenje. Zato sam i počela da je stavljam na blog, srećom, ne svoju. Svojevremeno sam je pisala, bila je loša. Moja deca pokušavaju…
Evo priče o tome kako je to bilo nekad: simpatisanje, furanje, muvanje, udvaranje, zabavljanje, raskidanje, sve sa muzičkom pratnjom. U osnovnoj školi smo imali dnevnike, leksikone i spomenare, pa se tu pisalo, čitalo, videlo i znalo ko se kome svidi.…
Nekada, kad sam bila quite a dish (rečenica iz filma «Titanik ») iliti riba beogradska, imala sam mnogo zainteresovanih muškaraca oko sebe. Uglavnom su bili zainteresovani samo za «ono», ali hajde sada da ne cepidlačimo… Moje drugarice i ja delile smo…