Decembar: Sve su okitili. Okitili su jos u novembru i svake godine kite sve ranije. Kako leto traje sve duze (globalno zagrevanje), sledece godine cemo mozda jos biti u kupacim, a oni ce kaciti lampice na drvece. Na ulici su one odvratne globalisticke drvene kucice u kojima se prodaje kuvano vino koje treba da te zagreje, iako je napolju 20 stepeni. Mene greje menopauza, blago meni. Snega nema ni za lek, no White Christmas. I bolje, jednom su pale tri pahuljice, odmah su zatvorili skole i zaustavili saobracaj. Svi su uzbudjeni i ushiceni i unervozeni (trajna agregatna stanja u Francuza, fali jos jedno), jer bice odmor i raspust, koji ovde ne manjkaju, ali ih oni prosto obozavaju. Bozic je jedini trenutak kada Francuzi, nevidjene stipse, zadave zmiju u dzepu i izvade pare da kupe tonu skupih i bespotrebnih poklona. I onda Bozic: guscija pasteta, ostrige i sampanjac, e, za ovo im svaka cast!
Januar: laka ili teska depresija (cetvrto agregatno stanje). O, zasto smo ovo dobili na poklon i sta sa tim da radimo?! Vecina Francuza ima deo u podrumu gde ne kriju mrtvaca, nego sve poklone od prethodnih Bozica. A da, Nova godina nista, to je bljak, masa stvari koje ostatak sveta (citaj: ja) slavi su ovde bljak. Sede i zderu do iza ponoci, pa onda nesto kao malo djuskaju posle 1 – pola 2. Ja sam zena u godinama i do tad obicno legnem da spavam…
Februar: skolski raspust. Jedan od mnogih. Dve nedelje. Da poludis. Iako je dve nedelje, na zimovanje se ide obavezno prve nedelje: mama, tata, deca (od troje do petoro) i kuce, uskacu u jedan od svoja dva automobila, pa ih ceka par sati cekica na ulazak u malo selo na planini zaguseno turistima. (Francuza je 65 miliona i dele ih na tri grupe po regijama za raspuste da bi svi negde stali. Ja se ovde osecam kao da se gusim.) Ali zato su Alpi nestvarno lepi…
Mart: ako Uskrs ne pada u martu, velika kolektivna depresija. Slobodno vreme (koje preostane od trenutaka depresije) se trosi na planiranje i rezervisanje prolecnog i letnjeg odmora. Teske su to muke.
April: prolecni ili Uskrsnji raspust (zemlja je zvanicno bez religije). Ide se u potragu za suncem: Spanija, Italija, eventualno Maroko. Uvek na ista mesta i uvek u isto vreme, opet se racunaju u milionima, samo je ovaj put u pitanju druga nedelja. Ko nije rezervisao letovanje, sada je na anksioliticima umesto na antidepresivima. A Uskrs je bezveze… slavi se u ponedeljak i jedu se cokoladni zecevi. Zanimljivo kad imas 4 ili 5 godina.
Maj: e, ovo je mesec koji su Francuzi mogli samo da pozele! Tri do 4 produzena vikenda; slavi se 1. maj, 8.maj (ne, nije greska) i dva katolicka praznika, jedan pada uvek u cetvrtak, a jedan dve nedelje kasnije, u ponedeljak. How convenient. Kad treba, nismo ateisticka zemlja. Francuzi su, inace, carevi double standards principa.
Jun: jako smo umorni vec od tolikih praznika, vikenda i putovanja, a posto je ovaj mesec jedan od retkih kad ima full posao i skola svi kukaju. I kukaju. I kukaju…
Jul: i dalje idemo u skolu, iako je trista stepeni, da kompenzujemo sve one raspuste… Francuzi se dele na dve grupe, one koji letuju u julu i one koji letuju u avgustu i to se nikad ne menja, kao da je zabranjeno. Kao da smo u Turkmenistanu, pa ides kad ti je Turkmenbasi (citaj: diktator) rekao da mozes da ides. Letuje se od 3 do 5 nedelja, da, da, dobro ste procitali.
Avgust: i dalje raspust i letovanje, zaboravili smo i kad smo krenuli i kad smo stigli, ali vec se misli na jesenji raspust, gde cemo i sta cemo, kao i na Bozic! Nepojamna vrucina i guzvetina svuda. Ovo je bilo trece najtoplije leto u Francuskoj otkad postoji vremenska prognoza, a nasa regija Paca (Provence–Alpes–Cote d’Azur) ima 5 miliona stanovnika i 50 miliona turista godisnje!
Septembar: teskom mukom smo se vratili u realnost i, naravno, odmah pali u depresiju.
Oktobar: “najmanje omiljeni francuski praznik/raspust” (slobodan prevod) iliti Svi sveti iliti Dan mrtvih, koji nicim ne zasluzuje da se slavi dve nedelje. Opet se uskace u kola i vozove i avione, ja sam najozbiljnije pitala sve Francuze koje znam da li imaju neki problem sa ostankom kod kuce s vremena na vreme… Vec i stres oko Bozica pocinje. I ako sad ne rezervises zimovanje za sledeci februar, neces na isto ni ici. A ako ne ides na zimovanje, onda valjda ne postojis?
Novembar: nema zlatnog lisca, ovde je jesen jadna, postoji samo dugo leto i kratka, nazovi, zima. I nesretni 11. novembar, kraj Prvog svetskog rata, koji Francuzi ne vole, jer na taj dan obicno pada kisa… Vrlo teska depresija pomesana sa uzbudjenjem, ushicenjem i ostalim (vratite se gore na 4 agregatna stanja).
Decembar: i opet Jovo nanovo…
Niste mislili da je ovako, jel’ da? Nisam ni ja…