Kandidati

Nekada, kad sam bila quite a dish (rečenica iz filma «Titanik ») iliti riba beogradska, imala sam mnogo zainteresovanih muškaraca oko sebe. Uglavnom su bili zainteresovani samo za «ono», ali hajde sada da ne cepidlačimo…

Moje drugarice i ja delile smo ih na grupe. Prvo na ozbiljne i neozbiljne, znači da vidimo da li tu uopšte da se troši vreme. Kasnije bi postajali kandidati, pa udvarači, bilo je bogami i prosaca, a postojao je i serviser.

Najgora varijanta frajera bio je bivši frajer. Onaj što te uvek zivka i juri, a ne zna šta bi s tobom i šta hoće od tebe. Podvarijanta vrste: bivši muž.

Bilo je i onih s kojima smo samo pile kafu. Ja sam s jednim čovekom toliko kafe popila da mi je on na kraju rekao: Vidim ja, dobiću čir na želucu, a mi se smuvati nećemo!

Živelo se godinama samo za to: za muško-ženski princip na kome počiva svet, za druženje, izlaženje, flertovanje, moguću vezu, potencijalnu ljubav… Sada, kada se setim tih vremena, deluje mi sve to tako lako, ludo, nestvarno.  

Ozbiljan frajer je bio onaj koji ti je u tom trenutku delovao ozbiljno, kad sam imala 20 godina, ozbiljan mi je bio onaj što me vozika vespom po kraju, a kada sam imala 30, onaj što radi u predstavništvu strane firme.

Neozbiljan frajer je onaj koji je uvek neozbiljan, bez obzira koliko ima godina. Onaj kog ne bi trebalo dvaput da pogledaš. A baš su nam se takvi najviše sviđali…

Kandidati su bili oni neki što ti se uporno udvaraju ili si ih skoro upoznala, pa ne znaš u koju kategoriju da ih smestiš, oni što te merkaju ispod oka ili oni koje si ti zapazila, jer se nečim izdvajaju iz gomile. Vrlo često nisu bivali unapređeni u višu grupu udvarača.

Udvarači su bili oni što su se već zaljubili, što kupuju ruže nikad duže, vode u pozorište i na večere, trube ispod prozora da te provozaju po gradu. Jednom sam imala udvarača koji mi je kupovao toliko cveća da je komšinica koja je došla na kafu pitala: Jel’ ovaj tvoj drži cvećaru? Udvarači su bili materijal za prelazak na sledeći, najviši nivo: dečko ili momak. Muževi su došli kasnije.

Prosaca sam imala u jednom trenutku 4. Od ta četiri ozbiljan je bio samo jedan, već je i prsten bio kupio. Nisam se udala ni za jednog od njih.

Serviser je… pa nećemo ovde o tome.

Kada bi nas zveknula ljubav direkt u glavu, nije značilo ništa ni kandidovanje ni udvaranje. Bio je dovoljan jedan lep zalazak sunca i miris procvetalog jorgovana da se brzo izgubi pamet.

Imala sam jednog koji mi je stalno govorio: Dobra si kao zdravlje, jednog što mi je šaputao na uvo: Najlepša si žena sveta i jednog koji mi je pisao najlepša ljubavna pisma koja i danas čuvam, sa rečenicama tipa: Grad je pust bez tebe i Sve žene imaju miris tvog parfema. Bilo je tu i dosta klišea, kao iz spomenara, npr.: Ti činiš moj život čarobnim. Najoriginalniji kompliment koji sam dobila od jednog kandidata je: Ma, kako si mi ti samo slatka, kao neko jastuče!

Gledalo se besomučno u karte i u šolju i radili su se uporedni horoskopi, da se vidi koji li je suđenik, kako bi rekla moja pokojna baba. Do kasno u noć se u sitna crevca razlagalo i razglabalo o pogledima, pokretima, znacima i išla je čuvena rečenica: Da ga ja zovem ili da čekam da on mene okrene?

I onda, od sveg tog biranja, neki je probirač naišao na otirač. A neko je izvukao zgoditak na lutriji. Nekom smo mi ostale rana neprebolna, a neko je ostao nama zauvek u srcu.

Pitaće te starost gde ti je bila mladost, kažu, pa evo, čitajte gde je bila!