Karbonel, kralj mačaka
Najomiljenija knjiga mog detinjstva, pročitana hiljadu puta. Dala sam je na čitanje nekom ko mi je nije vratio (nadam se da je hteo da je zadrži), a onda sam je, kad sam već imala 20 i nešto godina, ugledala kod jednog druga u polici. Kada je video moje oduševljenje, poklonio mi je Karbonela. U toj knjizi je onaj vintidž momenat : Nastavno veće te i te škole za pokazani uspeh (ili primerno vladanje) nagrađuje, pa ime mog druga… Neprocenjivo.
Doživljaji Pipi Duge Čarape
Druga najomiljenija knjiga mog detinjstva. Skroz raskupusana i sto puta lepljena i u njoj obojeni svi crteži. U Stokholmu postoji Pipi muzej: njena kuća po kojoj možete da šetate, kosa sa njenim kikicama s kojima možete da se slikate, tu su čak i konj i majmun. Vila Vilekula, pa ko nije sanjao da živi u kući koja se tako zove!
Kroz pustinju i prašumu
Čarobna knjiga čarobnog pisca, obeležila je mnoge dečije živote. A posle se poraste i od istog pisca se pročita Quo vadis i Bez dogme.
Avanture Toma Sojera (i Haklberi Fina)
Neprevaziđeno. Svidelo se čak i mojoj deci rođenoj u 21.-om veku.
Ostrvo s blagom, Put u središte zemlje, 20. 000 milja pod morem… knjige koje ne zastarevaju. Grof Monte Kristo, Tri musketara, Put oko sveta za 80 dana : klasici koji imaju gomilu filmskih verzija koje su dobre koliko i knjige.
Zov divljine, Beli očnjak i Snežna kraljica, knjige zbog kojih sam zavolela životinje i daleke hladne predele i ta ljubav traje do danas.
Knjige bajki: Andersenove bajke, bajke braće Grim, ruske bajke, naše bajke, bajke celog sveta… To se prodavalo u kompletima koje smo svi imali i nema tu knjige koja nije pročitana nekoliko puta.
Još nam samo ale fale, i dan-danas možda najlepša, a zasigurno najlepše ilustrovana knjiga za decu.
Za veću decu: Bela griva, Zbogom mojih 15 godina i Lesi se vraća kući. Divne i tužne.
Mali princ i Dobro drvo nisu knjige za decu. Lepe su i za decu i za odrasle.
Knjiga je prijatelj, stajalo je napisano na zidu bibilioteke ili učionice, nekada davno… Knjiga je najbolji prijatelj, dodala bih.