Ima mnogo lepih zemalja, jedna od lepsih je Italija, koju i zovu Bella Italia, lepa je Spanija, Portugalija, Svedska, ali Francuska je prelepa. Ne samo zato sto je svako selo lepse od nase prestonice, nego i zbog atmosfere. Nepodnosljiva lakoca postojanja. Svi su ljubazni, opusteni, neobavezni, cak i preko svake mere. Pariz je malo prevelik i haotican za moj ukus, ali je caroban. Zamkovi Loare su cudo nevidjeno koje treba videti. Oko 150 zamkova, manjih i vecih, kraljevi i plemstvo su sagradili na obali Loare, koju Francuzi smatraju svojom najlepsom rekom, na znam da li je to bila i pre ovih zamkova. Ima ih iz srednjeg veka, s pokretnim mostom i kanalom, pa sve do 18. veka, sa prepoznatljivim klasicnim namestajem koga kod nas retko ima, jer je ukraden, otet, prodat za ‘leba ili je njime zalozena vatra. Francuzi su me pitali da li i mi imamo zamkove, pa sam im objasnila nasu komplikovanu istoriju koja se uglavnom svodi na rusenje, palez i otimacinu kroz vekove. Turci, Nemci, ostali i mi sami. Imali su i oni svoju revoluciju, pa ima puno zamkova u kojima je vlasniku otfikarena glava. Ima i jedan bajni mali zamak na prodaju, pocetna cena 4 miliona evra, sto i nije mnogo kad je kuca na Dedinju 2, samo sto uz to ide porez i ugovor kojim se obavezujes da ces ga odrzavati na zavidnom nivou. I ne verujem da ce ga bas prodati Romanu Abramovicu. Francuzi gaje ono sto ja zovem rafinirani nacionalizam. Sve je kao kul, i mi bas volimo strance, i eto vidis kako su kod nas svi emigranti prihvaceni, ali zato svi govorimo samo francuski, pijemo vino, citamo stripove i jedemo sir. Arnul i Antoan svaki put skoce da iskopaju oci Masi i meni kad nesto kazemo protiv Francuske, a da je pri tom istina, npr. da su u Parizu svi obuceni kao mi kad idemo da bacimo djubre. Sve je to na njima kvalitetno, ali nekako sve dronjavo, kao da je neko drugi nosio 5 godina, pa udelio, i sve im nekako visi. Devojke se ne sminkaju i ne mazu nokte, a izgledaju kao da se ni ne cesljaju. Svi su, i musko i zensko, zimi uniformisani u crne kaputice, sarene salove i starke (!). Moram da priznam, doduse, da posle 35.-e pocnu da vode racuna o sebi, pa onda izledaju zaista dobro, ono sto mi zovemo dame i gospoda. Najlepsi zamak je Chenonceaux, jer je sav od lukova na vodi, kao da lebdi, jedan drugi na vodi zove se Azay-le Rideau, a mozda je najzanimljiviji zamak onaj koji je inspirisao Sarla Peroa da napise bajku Uspavana lepotica. U tom zamku se nalazi i cela bajka od vostanih figura. E, sad sam vise zaboravila da li je to bilo tu ili negde drugde, u svakom slucaju, u jednom od tih zamkova koji ima zivog i zdravog vekovnog gazdu vojvodu izlozena je i vojvotkinjina vencanica. Mladi vojvoda se, naime, ozenio pre tri godine, a i ne izgleda lose, eto, devojke, zakasnismo. Vencanica je kao iz gore navedene bajke, a mlada je nikakva. Francuskinje nisu neke lepotice, vrhunac je da su slatke kao npr. Odri Tatu, zato mi je jasno sto dizu u nebesa Katrin Denev i Leticiju Kastu, ali frajera zato ima vrlo dobrih. Spavali smo po raznim selima u dolini Loare, u Francuskoj postoji lanac malih hotela, neki imaju samo po 4 sobe, a nekad su vrlo zanimljivi, naprimer, spavas u restauriranoj vodenici. Na dve noci smo promenili fazon, pa smo bili na pravoj farmi, gde jedes s porodicom koja se vratila sa polja, sva hrana je domaca, kao kod nas seoski turizam, samo sto je farma od kamena, stara je 300 godina i kod nas bi verovatno bila zasticena zakonom. Farmerova dnevna soba je puna knjiga i izgleda kao da si dotovario najbolju beogradsku antikvarnicu. Ono sto me je odusevilo je sto u svakom od tih malih sela, ili negde uz put, stanes da jedes u bilo kom malom restoranu i hrana je fenomenalna, pracena domacim vinom i sirom. Zamkove Loare, inace, treba posetiti leti, jer svi imaju divne velike parkove, ali kako ja ne podnosim vrucinu, a Arnul turiste, a i kako nista ne mozemo da planiramo unapred zbog njegovog posla, odlucili smo se za sad, februar na mart. U jednom zamku smo bili skoro pred zatvaranje i vodic je pricao samo za nas dvoje, bili smo 49. i 50. posetilac tog dana, a rekao nam je da leti bude u svakom trenutku po 50 ljudi u svakoj odaji zamka! Posetili smo za nedelju dana oko 15 zamkova, mada je dovoljno videti i samo jedan, toliko su lepi. Bilo je mnogo hladno i cenim da su se svi ti kraljevi zesce smrzavali, ali posto se nikad nisu kupali, mozda i nije bilo tako strasno. Ja sam se inace smrzla za tih 18 dana u Francuskoj, kako sam se smrzla jos samo na Kipru zimi i u Rimu u novembru. To je onaj glupi fazon: ovde nikad nije hladno, mi zivimo na jugu, bla, bla, pa ne greju. Ne vidim da je Pariz na jugu, a i da nije hladno, nocu je bilo ispod nule, a danju 7, ali sa vetrom, ma ‘ladno, brate, ja sam kukala da su radijatori mlaki, pa je Arnulov tata pojacao grejanje. Tako je bilo svuda, kod rodbine i drugova, bozanstvene kuce i stanovi koji se ne greju, ne razumem da li stede ili im stvarno nije hladno, ne mogu da verujem. Arnul je svuda objasnjavao kako sam ja la fille du sud (devojka sa Juga), pa mi je hladno, covece, kao da sam vanzemljak s antenama na glavi, a ja dosla s – 20, pa ispadoh luda. Sto se tice garderobe, ako se oblacis moderno onako kako mi to volimo, za Francuze si fashion victim, vole to da kazu, a ne umeju da izgovore. S druge strane, vole skupe stvari, pa su bili u soku sto ja idem u H&M, posto tamo kupuju samo studenti. Znaci, sirina za zdroljanu garderobu, a prc za grejanje, a odlazak na kafu ili u restoran je prava trauma, raspravlja se pola sata da li je kafa 1,5 ili 2 evra i da li je jelo u kineskom restoranu 25 ili 30 evra. Sve je doduse veoma skupo. Osam ljudi placa sa osam kreditnih kartica i to, takodje, traje pola sata. Tako valjda pristede za kuce, stanove, po dva automobila, po cetvoro dece i stalna putesestvija po svetu. Ko je tu lud, ja ne znam. Da li smo mi rasipni, a oni stedljivi, ili smo mi normalni, a oni stipse, narodi su razni.
Sve je, hat, u toj zemlji lepo, uctivo, smireno i opusteno. Sve je napravljeno, sagradjeno, zasadjeno, skuvano, sasiveno, uradjeno… sa velikom stilom i ukusom. Cela zemlja je veliki sareni vrt po kome je neko kao igracke pobacao velelepne gradjevine, kucice u cvecu i male raznobojne automobile. Pariz je neumivena lepotica koja se proteze u svilenoj spavacici posle jutarnjeg budjenja, malo zmazana, ali prava lepotica. Sve je raskosno i namenjeno uzivanju. Postoje jako ruzni delovi, kao severni Pariz, postoje delovi Pariza gde nocu nije preporucljivo setati se, kao Pigal. Sve je toliko po meri coveka da ponegde moze da bude taman toliko prljavo, zaraslo, zapusteno i ofucano da to ne remeti opstu sliku. Plus – minus, Francuska je plus!