Svi, ili skoro svi, znate da zezamo moju mamu kako prica i imitiramo je, e ovo je njen novi trendi izraz, naime, mama je odlepila na Pariz, Orsej (predgradje gde zive Arnulovi i gde smo se vencali) i ceo hepening, tako da je novi izraz koji je vec usao u upotrebu svih nas: BODANTVENO, sto znaci BOZANSTVENO.
Takodje, znate da novopeceni, sad i zvanicno, srpski zet Arnul ne ume da izgovori nase c, tako da kaze : Ja sem Fransuz i Idemo u Fransusku, stoga ovo gore.
Moram reci prvo i najvaznije: ekstra sam se provela na sopstvenoj svadbi, sto je retko, osim sto sam htela da padnem u nesvest od nervoze, umora i gladi, sto je valjda prirodno. Bilo je svega sto dolikuje: i pijanstva i skandala i svadja i raskida i udvaranja i smuvavanja i suza.
Zelela sam koktel od dva sata, tortu-kulicu od loptica, ili mozda obucene stolice i svi da budu u toaletama, cak sam se malo i uplasila da ce biti ustogljeno, a na kraju sam dobila svadbu na farmi sa sve kravama koje nas gledaju iza ograde, vrlo opustenu i simpaticnu, u trajanju od cele noci. Bilo je puno sesira, divnih haljina, govora, jedna vesela pesmica o Arnulu i meni koje su spremili drugari i jedna romanticna koju je spremila rodbina. Dve Arnulove drugarice su igrale trbusni ples, a nasi Rusi kazacok uz Kaljinku.
Da pocnemo do pocetka: jedva mi dadose vizu da se udam! Mrcvarili su me pet radnih dana, od cega sam petog povela Arnula spremnog da razbije staklo i kroz rupu davi salterusu. Dali su vizu mojoj mami koja je prstom pokazala da ide na moju svadbu, a meni ne do 10 min pred zatvaranje ambasade u petak u 4 popodne. Nije pomoglo ni mahanje mojim carobnim verenickim prstencicem pred salterom, sto je salterusu, koja je verovatno sto godina bez momka, jos vise iznerviralo. Svi znate kakav svet radi po ambasadama, djavolja sorta. Francuzi su uvek bili dozlaboga gadni za vize, a sada imaju novog ministra unutrasnjih poslova, madjarskog useljenika druge generacije, zove se Nikola Sarkozi iliti Sarko, i mrzi strance!!! Secate se Zakona o zaposljavanju i demonstracija od tri meseca, i to je njegovo maslo, covek je fasista i, nazalost, verovatni sledeci predsednik Francuske, mada ni ovaj sada nije bolji. No, ostavimo za trenutak pljuvanje nove domovine i predjimo na opis kulminacije svadbarske histerije: dok Arnul juri oko restorana, kola, spiskova, rodjaka koji pristizu, poslednjih priprema, ja se ludiram na svoj nacin.
CETVRTAK
Odlazak kod frizera, deo prvi:
GENERALKA ili GENERALNA PROBA: ja vucem kosu na dole, jer hocu pustenu, frizerka vuce na gore, hoce pundju. Ja hocu prave ruze i guram moje kic snalice sa strasom iz Rusije, ona se slogirava. Na kraju se nadjosmo na podignutoj kosi s jednim pustenim delom i cvecu cisto srpskog imena SLAJER.
Uvece: potraga za pogubljenim Rusima koji su promasili metro stanicu.
PETAK
Tradicionalni odlazak na pijacu sa Arnulovom mamom, a i mojom, da vidi i taj deo fransuske svakodnevice. Kupujemo taj slajer i tone cveca za ukrasavanje kuce i restorana, sto traje circa sat vremena, za koje vreme mi prilazi ceo gradic da se upozna sa mnom, a redom mi cestitaju svi omiljeni prodavci Arnulove mame u ribarnici, sirarnici i kod mesara. Ja se smeskam, nesto mi nije dobro. Dolazim sva skrhana u hotel: temperatura i kijavica. Zli Arnul mi prijavljuje kako je imao grozan virus kad sam otisla iz Praga, pa nije valjda da sam ga dobila, jadna mala maca. Nesreca nikada ne dolazi sama. U nasilm silnim proracunima i cestim pomeranjima obe svadbe, ja sam se maksimalno trudila da me ne zakaci meca dok sam u beloj haljini, pa sam se zabrojala i naknadno, ali suvise kasno, slogirala uvidevsi da treba da dobijem u ponedeljak posle svadbe, ali kao ‘ajde valjda nece, kad eto ti nje od stresa, bolesti i promene klime u petak. Crveno na radost. I na belu ‘aljinu.
Uvece: sedim u pidzami i jedem supu s mojim Andersom iz Svedske koga je Arnulova mama nasla kako luta s koferom u blizini metro stanice, a Arnul traga po ulicama oko metroa za ostalim izgubljenim gostima iz inostranstva.
SUBOTA
Odlazak kod frizera, deo drugi
Cela moja nova rodbina se u salonu sredjuje za moju svadbu, ostatak musterija koji se ne sreduje za moju svadbu me razgleda kao eksponat. Jedna mala mi radi manikir, druga me sminka, madam gazdarica mi pravi frizuru. Ja pokusavam da popijem tri gutljaja jedine kafe koju cu uspeti da popijem tog dana. Rodbina me slikava. Tu me pronalazi moja Dana pristigla iz Londona koju prethodno vece nisam videla, jer sam zaspala u 9 uz tantra-mantru: Sutra cu ozdraviti. Zaista, uz gomilu lekova i autosugestiju, sve je kao rukom odneseno. Francuskinje se skoro nikada ne sminkaju i nikada ne sredjuju nokte, pa ceo salon dolazi da vidi moja tri cirkona na prstu gde ce ici burma. Kad bi samo znale da u Srbiji devojke stavljaju cirkone na kosu i na dekolte, a Ruskinje bogami i na zanimljivija mesta! Zato me je mala nasminkala za sve pare, taman se nije videlo koliko sam bolesna, osim sto mi je stavila grdan roze karmin koji se sreca posle skinuo od cmakanja sa svatovima, pa sam ga ja zamenila svojim.
Vi svi volite Arnula, ali morate znati da, kao svi muskarci, Arnul pocesto laze. Takvi su svi oni, jednostavno. Tako me je slagao, i to masno, kako u Francuskoj niko ne voli vencanja, kako se ljudi uopste nikad ne vencavaju, kako nema belih vencanica. Pricu o vencanici znate, i zasto je bela i zasto je takva kakva jeste. Pepeljuga u 40.-oj, nego sta, neka crknu dusmani. Tako sam odlucila da nemam ni buket. No, eto u subotu ujutro prijateljice moje mame, Branke Geise, Srpkinje udate za Nemca, iz Frankfurta na Majci, s buketom pravih paprika s crvenom masnom, kao simbolom vatrene ljubavi, a i Srbije. Tu je meni pala napamet originalna ideja uguravanja ostatka cvetova s moje glave i pravljenja samo mog, vrlo originalnog, bidermajera. Posle su Arnulove drugarice sve odusevljeno pipkale moju vencanicu i kukale sto nisam bacila buket, pa sam ga dala jednoj Arnulovoj drugarici za njenu sestru koja bi se rado udala, o gle cuda, a koja ne bi, samo se foliraju, a objasnila sam da posle moze nesto i da se skuva od njega.
Sama ceremonija je bila kratka i slatka, svi namontirani i nasmejani, prosto ti bude milo sto je sav taj svet dosao da se raduje s tobom. Ja se niceg, doduse, ne secam, sve mi je u magnovenju. Kum se preznojavao, pokazao mi je ruke, kuma-sestra je plakala. I Arnulu su zasuzile oci, pokazacu vam sliku. Ja sam samo bila srecna. Vencala nas je potpredsednik opstine, prijateljica Arnulove mame, koja je takodje bila maltene u suzama i toliko tiho pricala da niko nista nije cuo, osim rodbine u prvim redovima koja je konacno saznala koliko imam godina, pa me sad razbijaju od zezanja sto sam krila. Pritom sam ja zaista iznenadjena sto me niko to tri godine nije pitao. Fini Fransuzi…
Posle je bila kolona kola i trubili smo kao u Srbiji (inace je zabranjeno) prolazeci kroz mala sela do prestanka kuca i njive gde je restoran na farmi. Zito su poznjeli u medjuvremenu, ali krave su bile tamo i prezivale. Arnulov tata nas je vozio svojim velikim kolima i stavio sofersku kapu, ne znam gde ju je nasao, izbio na celo kolone, a mi smo mahali svatovima kao Tile i Jovanka.
Svedski sto za koktel je izgledao kao san i svi kazu da je bio fenomenalan, izrezbarene lubenice i slapovi skampa, kanapei i ostrige i susi i kavijar i cudesa, no ja ni ne probah. Za to vreme sam morala da pricam sa skoro svima, slikam se sa svima (i kravama u pozadini, to mi je na kraju bilo super, iako sam prvo kukala), a za to vreme sam uspela da se napijem sampanjca k’o sretna.
Prvo jelo je bila hladna gusta supica od spargli sa lososom i moje jedino jelo uopste. Posle su bila razna jela i kolaci neki divni, to vam pricam samo na osnovu vizuelnog utiska koji sam stekla, kao i muzika i igranje do jutra. Igrala sam valcer, i to prvo s Arnulovim tatom, pa sa Arnulom, glupi fransuski obicaji, nisam se udala za tatu, ali nije bilo strasno, jer nije bilo na samom pocetku, pa sam se vec navikla na stikletine i obruce na haljini.
U jednoj od svojih beskrajnih setnji te noci videla sam ceo podijum kako zagrljen baca noge na Zdravka Colica. Francuzi: beli, crni, zuti i Arapi, Srbi, Svedjani, Nemci i Rusi, a sledeca scena posle jedno dva sata bio je medjunarodni voz uz brazilsku muziku. Arnul je nekad imao sa svojim drugarima gipsy-jazz band, pa su izveli dve kompozicije, moram da priznam da je Arnul rodjena zvezda, ne biste verovali kako se onoliki covek sarmantno krece i vlada podijumom. Nije sto mi je muz!
U 4 ujutro sam bacila cipele, digla noge na stolicu i popila tri kafe caskajuci na ruskom s Masom i Natasom. U 5 sam resila da odem kuci sa Arnulovim srednjim bratom, a Arnul da ostane sa starijim i pokupi najupornije pijane goste. Zvonila sam u 5 i 15 zbunjenom recepcionaru hotela s raskustranom pundjom, u vencanici i sa bratom u pratnji. Recepcionar koji zna Arnula: Cestitam, gospodjo! A gde vam je muz? Ja: Ostao jos malo. Dosla sam s njegovim bratom (pokazujem). To je ocigledno bilo suvise cak i za tolerantnog Francuza (recepcionara), da ste mu samo videli facu, narocito sto smo Volfroa (brat) i ja umirali od smeha, jer me je on namerno naglas pitao da li da se popne gore da mi pomogne da skinem korset. Zaista, jedva sam se izbavila iz pundje i vencanice sama. Ukosnice su mi ispadale iz kose jos dva dana. Arnul je dosao u pola 7, definitivno bacivsi recepcionara u nedoumicu.
Da veselju tu ne bude kraja, sutradan su Arnulovi roditelji napravili garden party za najblizu rodbinu, rodjake izdaleka i goste iz inostranstva. Nas 30.-ak, sitnica. Ja sam konacno mogla da obucem svoju novu omiljenu crno belu haljinu i crvene baletanke, od frizure je nesto i ostalo, sampanjac je tekao kao voda, a stolovi su opet bili puni cudesa za koje sam ovaj put imala malo vise vremena. Arnul, Rusi i komsija, profesor muzickog, su svirali gitare i svi smo pevali. Svadba broj dva.
Eto tako je bilo, sad se pripoveda. Sto bi rekli nasi stari : Kako sam se nadala, dobro sam se udala!
Uopste ne sumnjam da ce u Beogradu nasa svadba biti sto puta lepsa, jer ste vi tamo!
p.s. A i fala Bogu da cemo biti zajedno, otpadose mi prsti od ove cetiri strane