A i nisu neki. Trenutno se bavim porodicnim turizmom, t.j. zabavljam Arnulove roditelje. On za vikend za cudo nije radio, ali su oni dosli dan ranije i totalno nas zeznili, jer smo u subotu hteli u Ikeu, vec smo porazbijali neke stvari po kuci, nismo se gadjali, nego smo trapavi. E, otkad su dosli ne svrcujem se u kucu, obilazimo crkve i muzeje i kejove, tako da cu super biti pripremljena za sledece goste. Ne kuvam im nista, jer svi znate da ne kuvam, a i oni su srecom Francuzi, pa jedu samo salatu. Arnul i ja dosta jedemo rusku hranu i u samiski kupujemo samo domace – rusko. Roditeljsi se malo bece na to, kao da su Englezi, a ne Francuzi, ali ruckaju. Danas sam bila u opstini da overim svoje papire za boravak, e to je svojevrstan dozivljaj. Nasa gazdarica je zanosna plavusa u dzipu, i kaze ona meni: Nemoj da se uplasis kad udjemo, a ja kazem: ma kakvi, ja sam iz Srbije, kad ono uzas, smrad, stroka, KGB baba kao buldog s pecatom u ruci, Rusi vicu i svadjaju se … Srbija je Amerika, sta da vi kazem. Moram da priznam da me je ova poseta omela u fantasticnom radjenju nicega, nekoliko sretnih dana provedoh kao Cicko. Aha, zvucim skoro kao buduca spisateljica. Puno sneznih poljubaca svima
