Znala sam da ce biti tako: ovaj grad me uopste ne inspirise da pisem…
Prelep je. I beskrajno dosadan.
No, evo malo crtica iz svakodnevnog zivota:
- sve je uzasno jeftino, osim kafe, koju ne znaju da naprave.
- ko voli pivo, blago njemu, najbolje je i takodje jeftino.
- cisto je i svi su mirni, ne cuju se ni ljudi ni deca ni kucici, kojih ima svuda.
- gradski prevoz ide na svaka 3 – 4 minuta (metro, autobus, tramvaj ) i u njemu nikad nije guzva, iako su u njemu svi, ukljucujuci i kucice; kada udje starija osoba, majka s bebom ili trudnica, svi skacu i ustupaju mesta.
- u zgradi ti svi govore dobar dan.
- ne moram da napominjem da ljudi ne bacaju djubre na ulicu i ne pljuju na istu. hat, ima govanaca od kucica, ali ne koliko u Parizu.
- zgrade su prelepe.
- ima klosara i preturanja po kontejneru, ima i pijanih, ali ne masovno.
- jako rano uvece je sve prazno i malo ucmalo.
- turisti se krecu u hordama i od njih se ne moze ziveti.
- Cesi su mi zasada nepoznanica, vole da piju, pokusavam da provalim sta ih jos zanima.
A sada malo veselja, tj. malo sireg opisa:
Ceo grad izgleda kao da je iz bajke, sve je kao zamak Uspavane lepotice ili Pepeljuge ili koje vec devojcice koja je uspela u zivotu. Sve je cisto i skockano. 90% restorana su picerije, valjda se pale na to, ali se u njima moze pojesti i ceska, pa cak negde i nasa hrana. Ima i puno kafica, ali ne onako za blejaz, to valjda postoji samo kod nas, i u njima Cesi ne sede, samo turisti. I ja. Turista ima toliko da se preko Karlovog mosta, najvece znamenitosti, ide kao u mimohodu kad je umro Tile, ides jednom stranom, a vracas se drugom, nema mrdanja. Ima divnih delova ogromne tvrdjave i parkova. Neobicno je da ima mnogo malih groblja koja su kao parkovi i po kojima se svi setaju i u kojima se igraju deca (!) Nad ceo Prag se nadnosi predivan dvorac Hradcani. Ceski se razume skoro sve, narocito kad je napisano. Ja se s njima sporazumevam mesavinom srpskog i ceskog koji sam vec pokupila i onda mi se smeskaju i srecni su. Ako govorim ruski, sve me razumeju, ali mi se mrgode. Po mnostvu prodavnica suvenira u centru rade Rusi, Ukrajinci, Bugari, Slovaci i nasi, pa mi se neko obraduje i malo se ispricam. Inace se uglavnom setam sama kao gluvo kuce. Slovaci se inace tripuju da smo braca, to sam cula ranije, prosto nisam verovala, ali stvarno je tako. U gradu se ima kupiti: kristal, staklo, te kristal i staklo i ukrug, preseceno kojom pivskom kriglom s natpisom Prag. Tako da posle zemlje porcelanskih soljica sada zivimo u zemlji kristalnih casa. Salim se, ima jako lepih suvenira, od kojih su mnogi s mackama, ne znam zasto, jos ne videh nijednu. Pasa zato ima svuda: u restoranu, kaficu, metrou i tramvaju. Zivi se ne cuju, kao ni gazde im. Ja se ovde verovatno cudno osecam, jer se niko ne dere po ceo dan. Od turista su najodvratniji Rusi i Ameri, jer vicu i bahato se ponasaju, a od petka uvece do nedelje uvece trpimo teror pijanih Engleza koji se tuku i valjaju po centru grada. Cesi se oblace ne znam kako da vam objasnim, iako imaju sve super radnje koje mi volimo, sa super cenama, to je neki seosko – grunge stil, strasno, i zensko i musko nosi sportske carape na sandale za nemacke dede iliti grubinke, to im je nacionalna odora. Vrlo su hladni i nezainteresovani za druzenje, ali kad ih upoznas malo bolje, budu prijatni i duhoviti na neki crnjak nacin, Kafka i Kundera. Cula sam da ima puno nasih, ali ono, od zla oca i od gore majke, ili su bogatasi ili kelneriske, nesto mi nije do druzenja.
A sada, highlights of my days:
U kraju sam provalila fini salon gde se sredjujem, te sam tako zakazala i masazu. Kad ja tamo, a ono maser, em simpa, em dobro izgleda. Doslo mi da skacem i vicem: It’s a boy, it’s a boy! Jos se ispostavi da je on Slovak, te me obozava. Eto sta cini zenu domacicu srecnom!
Imam ucenicu! Drzim engleski Arnulovoj koleginici Cehinji. Do te mere sam bila sumnjicava prema tome, da sam mislila da Arnul njoj daje pare da mene zabavlja, no ispade da sam joj simpa i da je sama to htela. Te sada lepo ucimo, a i druzimo se privatno.
Nastavak: Dakle, kod Ceha nikad ne znas da li si im simpa ili nisi, jako su hladni i cudni. Glavni trip im je da petkom posle posla stave ranceve na ledja i odu u prirodu odakle se vracaju nedeljom uvece. (Mozda beze od Engleza.) Vikendom nista ne radi, da se zamaknes. Setamo se: turisti, Arnul i ja.
Sto se nas privatno tice, Arnul radi mnogo manje, dolazi kuci u 7, umesto u 10 kao u Petrogradu i ne radi svake subote. Nije nervozan i nadrndan, osim ono sto vec jeste prirodno. Kolege mu uglavnom znam jos iz Budimpeste, pa nekad odem s njima na rucak ili oni dodju uvece.
Hrana je meso, meso i meso. Ima jako puno velikih i malih samoposluga i onog sto mi zovemo dragstor. Ima da se kupi svasta iz celog sveta. Pecivo nije lose, kao ni kolaci. Ceska kuhinja je dobra i teska, kao nasa.
Ima jako puno Cigana, sto je razumljivo znajuci da se cela Ceska nekad zvala Boemija (Bohemia), sada se tako zove jedna regija i najpoznatija fabrika stakla. Ganciji su strokavi, vuku se u papucama, skupljaju ispred suterena odakle izlaze kroz prozor, sve kao kod nas. Ne ciste ulice, ne znam cime se bave. Ulice ciste mladi ljudi s dredovima, puni pirsinga i tetovaza. Svi su mladi Cesi izbuseni i istetovirani i sve su Cehinje farbane u plavo ili drec crveno ili pola glave plava kosa, a pola crvena. To je ovde valjda in.
Kada prelazis ulicu svaka kola te propuste i niko te ne gleda kao bednika zato sto ides peske, a ne kao kod nas: jedva namakao za kola, pa se siri. Samo tramvaj ima prednost uvek i ne propusta, nego ima zvonce da se sklonis, simpa. Cesi voze dobra kola, ne neki bes, ali dobra i nova. Cista, ne moram da naglasavam. Koja ne peru na ulici. Mozda u vikendici, koje svi imaju. Retko se desi da neko trubi ili juri ili skripi kocnicama. Narod je kao na teskim drogama. Da mi je da uvezem malo u Srbiju da se i mi smirimo…
Vreme je super u poslednje vreme. Posle nenormalne vrucine, za koju ovde, kao ni u Rusiji, nisu osposobljeni, jer se nikad ne desava, sad je oko 22 – 25, s povremenom kisicom. Ja se uzasavam vrucine, pa mi je super. Lepo je za setnju i razgledanje.
Za sada nije lose, ja, naravno, svemu uvek nadjem zamerku, ali sam vrlo zadovoljna. Petrograd sam volela suvise, a i on je sam po sebi bio suvise. Odavde je sat i po do svakog grada u Evropi avionom, dan kolima, i nekako lepo i smireno. Sta ces vise!