Mozda zato sto je doslo prolece, mozda zato sto sam se posle skoro godinu dana navikla da zivim ovde, mozda zato sto sam prihvatila da je ovde tako kako je, tek resila sam da vam napisem jedno super pozitivno pismo.
O lepim momentima u Pragu. I lepim gradjevinama. Lepim obicajima.
Nepotrebno je da vam pricam da je ovde svaka fasada i svaka zgrada remek-delo, to vec svi, i vi, koji ste su bili ovde, i vi, koji niste bili, znate. Ono sto je zadivljujuce je sto oni prave i nove zgrade koje su fenomenalne do te mere da se nalaze u turistickim vodicima par godina posto su sazidane. To je slucaj zgrade «Igracica», a sada ce postojati i zgrada «Hobotnica».
Zooloski vrt u Pragu je ogroman park, odnosno, suma ispresecana potocima, brdima i dolinama, velicine naseg Kosutnjaka, mozda i veca, bila sam tri puta i jos nisam videla sve zivotinje. Najlepsi deo je «Indonezanska dzungla», jako je toplo unutra, sve je puno tropskog rastinja i cvetaju orhideje.
Botanicka basta takodje zauzima veliku povrsinu i ima tri dela. Ima nekoliko staklenika, od kojih sam u jednom bila na izlozbi tropskog cveca i leptira. Oni su svo to cvece odnekud doneli, postavili u okruzenje ostalog cveca i drveca koje inace tu postoji, a leptire su pustili da lete okolo. Prepala sam se kad je na cvet pored mene sleteo leptir velicine manje ptice. Imao je oci vece od mojih.
Tramvaji idu na 4 minuta, ili 9 minuta, ili vec nesto izmedju, zavisi na kojoj ste liniji i nikad ne kasne. Kad se tramvaj pokvari, po sinama jure kola «hitna pomoc za tramvaj». Metro se ceka od 4 do 7 minuta.
Ako se upijes u nekoj «hospodi», do te mere da ne mozes da vozis, ostavis svoja kola ispred i zoves sluzbu koja vozi pijance kuci. Oni te vrate kuci, a povezu i tvoja kola. Ta usluga kosta nesto malo vise od voznje taksijem, koji je ovde, za jedan evropski glavni grad, neobicno jeftin.
Postoje 4 razlicita kontejnera za djubre: plastika, staklo, papir i ambalaza. Plus kante za obicno djubre. Svi to postuju i paze da razvrstaju djubre kako treba. Istrosene baterije se ostavljaju u kutiji pored kase u samoposluzi.
Prag ima nekoliko ogromnih parkova, jedan je sa dva jezera, jedno brdo na kome je zamak i jos jedno na kome je tvrdjava, dve nasute plaze leti na Vltavi, dva recna ostrva i do svega toga treba po 10 minuta metroom i jos 5 minuta peske.
Zgrada u kojoj mi zivimo je neverovatno cista i imamo zajednicko dvoriste puno cveca i drveca. Povremeno dolazi bastovan, jedan mladi Ceh s tetovazama i dredovima i sredjuje sve to, onda zapali cigaru, sedne i divi se. I ja se divim.
Na svakom spratu imamo zajednicku terasu gde stoji cvece, susi se ves i pusi se. Ima zajednicki susac za ves i zajednicka pepeljara, Cvece donese svako svoje.
U subotu je bio moj imendan. Niti sam znala, niti bih pomislila da ima Cehinja koje se zovu kao ja. U ponedeljak su me moji djaci na kursu sacekali sa buketom cveca, jedna ucenica mi je ispekla kolac, a ja sam ih sve castila kafom u kaficu.
U Pragu postoji nekoliko starinskih kafica gde mozete videti namontirane bakice kako sa drugaricama ispijaju caj i jedu kolace uz zvuke pravog klavira.
Ako volite pse ili imate psa, dobrodosli u njihovu zemlju. Psi su svuda, idu sa gazdama u tramvaj, kafic, bioskop, pa cak i u zooloski vrt. Na povocu su i sa korpom. U parku su pusteni.
Ja zivim u jednom mirnom kraju, 20 minuta peske, 3 stanice tramvajem ili 2 stanice metroom od centra, u kome uvek ima mesta za parkiranje. I to u kocku. Bas ispred moje zgrade. Ovo je info za sve moje prijatelje koji se muce sa parkiranjem.
Centar ima dve velike ulice samo za soping, trzni centri su ogromni i ima tri Ikee. Do Ikee se ide tako sto se ode do poslednje stanice metroa i presedne na (besplatan) Ikein autobus. Tako isto u povratku, gde vas autobus onda odveze na drugu stranu metro stanice, da biste uhvatili metro u pravom pravcu.
U parku preko puta moje kuce danju ima poneki alkos koji spava na klupi, a uvece nekad 5-6 Gancija sedi u jednim kolima i slusa glasno muziku, ali vecih problema nema. Nekad se deru pijanci koji se vracaju iz nocnog zivota, ali morate da shvatite da je to u 10 uvece, pa je za nase pojmove sasvim dopustivo.
Preko puta nase zgrade nalazi se zdanje koje bi kod nas bilo zakonom zasticeno i u njega bi bila smestena najmanje Skupstina, a to je samo osnovna skola. Na njoj ima ogroman sat koji se vidi s naseg prozora, tako da vise ne gledam na svoj sat, nego gledam kroz prozor. Iza skole nalazi se brdo, koje odvaja Karlin, moj deo grada, od Zizkova, sledeceg dela grada. Puno je drveca i ptica, tako da se osecamo kao da zivimo u sumi, a ptice su poludele otkad je doslo prolece i pevaju i danju i nocu.
I tako ima jos raznih lepih i zanimljivih stvari, ne mogu vise da ih se setim.
Priznajte da ste se iznenadili sto svim ovim, a i mojim promenjenim stavom. Ne znam ni ja sta mi je. Bas mi je lepo ovde. Mora da ce da izbije neki rat. Ili ce da padne sneg u maju.
Zivelo prolece!