Dok sam bila mlada i luda, a kod mene je taj period trajao malo duže nego kod ostalih koje poznajem, nisam mogla ni da zamislim kako će izgledati život u budućnosti. Ni civilizacijski, ni globalno, kao ni moj lični život. Te sam tako u svom neznanju zaključila da je baš super da rodim decu u 40.-oj, jedno za drugim. Jedno, ustvari, u 41.-oj, pa još jedno u 43.-oj, čak sam htela da rodim i treće u famoznoj 45.-oj, dok me doktor nije zaustavio biranim rečima.
Draka je ruska reč za tuču. Tamo je tuča uobičajena pojava. Oni mnogo piju, pa se mnogo i biju, a to je verovatno jedina zemlja na svetu gde možete da vidite da žena bije muškarca. Često na javnom mestu i to flašom u glavu. Nije lepo…
Kod nas nije baš tako, ali često lete mekani i tvrdi predmeti, a ponekad i teški i oštri. Jedna simpa starija žena mi je jednom ispričala: Rodila sam dva sina, s godinu dana razmaka. Godinama nismo mogli da zovemo nikog u goste, jer nismo imali u kući nijednu čitavu šoljicu, vazu ni pepeljaru.
Neke tuče između moje dece su, ipak, brutalne. Toliko da imam običaj da kažem da shvatam na kakva je zverstva spreman ljudski rod kad vidim šta njih dvojica rade jedan drugom. Nije normalno…
Mnogo volim svog muža, a mislim i da on mene mnogo voli. Mnogo volimo i da se posvađamo. Uglavnom oko gluposti ili oko politike. Nismo od onih idealnih parova koji kažu da se nikad ne svađaju. Ti što se ne svađaju se obično razvedu.
Kod nas je, dakle, osim uvek prisutne muzike, šale i smeha, skoro pa uvek svađa, tuča, cika i vriska. Istinu zborim, mi se makar ne foliramo.
I u celom tom haosu ja, koja se silno trudim da budem vesela, nasmejana, namontirana i našminkana. Nije lako…