Kasno je za mnogo toga, ali u isto vreme i nije kasno za mnogo toga. Čak i u mojim godinama, ha, ha.
Kapiram da sam baš zakasnila da uradim neke stvari. Za nekima žalim, a za nekima ne baš. No regrets, uvek sam bila u tom fazonu.
Nije kasno da se još mnogo uradi i postigne i ta me pomisao veoma raduje.
Kasno je za:
- vrela leta na Ibici i island hopping po Grčkoj, a malo mi je žao, naročito ove Ibice.
- opraštanje onima koji su me povredili, jer možda oproštaj nisu ni zaslužili.
- glumljenje neke ribe, kad su davno prošla ta riblja vremena…
- prijateljstvo, ako smo se sveli na: srećan ti rođendan i srećna ti nova godina, a nekad ni na to.
- daleka putovanja, recimo, Grenland, Jukatan ili Uskršnje ostrvo. Nema se za to više snage.
- zaletanje na vetrenjače, to više ne radim.
- slušanje glupaka šta imaju da kažu, jer, naslušali smo se.
- baljezganje političara koji provode život na tuđoj grbači, jer puklo je trpilo.
- karijeru i bogaćenje, jer da sam to htela, valjda bih to i imala.
- ispravljanje krivih Drina, ni time se više ne bavim…
A možda i nije?
Nije kasno za:
- ljubav, ljubav svake vrste, prema ljudima, biljkama, životinjama, prirodi.
- neka druga putovanja: po Skandinaviji i da vidim gradove Hanse, pa još jednom moj Petrograd.
- nova poznanstva. Divnih osoba, verujte, ima svuda na svetu.
- učenje još kog stranog jezika, mozak radi, pa ne skrene ka Alchajmeru…
- čitanje dobrih knjiga. Ne loših, samo dobrih.
- činjenje dobrih dela. Svakog dana učini bar jedno dobro delo, tako su me učili kad sam bila mala.
- ispunjavanje želja sebi i drugima. Naročito drugima.
- koncerte pod zvezdama, noći sa gitarom i smeh uz hladno belo vino, može i proseko.
- običan, skroman, uredan i miran život. Da se ujutro slušaju ptice i da se uveče zaspi uz zrikavce. Onda nam ne trebaju vatrometi…
- nove planove i projekte, jer onog dana kada budemo prestali da sanjamo, biće kao da nas više nema.
Nije kasno.