Ah, koliko je to samo uspomena. Koliko stihova i reči, izgovorenih ili ne… Koliko knjiga, pesama i filmova… I fotografija, ponekad iscepanih ili sakrivenih po fiokama ili uguranih u ćoškove sećanja.
Ko se od nas seća svoje prve ljubavi? Ja bih rekla, skoro svako.
Prva je bila ona u četvrtom razredu, vlažni poljupčić u obraz, vozili smo bicikle. Ili ona u osmom, stiskavac na školskoj igranci, šaputanje „volim te“. Ili ona u trećem gimnazije, vespa i vetar u kosi. Ili ona iz studentskih dana, peške preko mostova, delimo kifle i čokoladu. Ili kasnije, ona prava i jedina. Ili ona što se najduže pamti, jer je ostala neostvarena, neprežaljena, nezaboravljena…
Platonska je mogla biti, često se dešavalo. Na daljinu, da, ostvarljiva jedno određeno vreme. U komšiluku, vrlo nezgodna ako dođe do raskida. Na poslu, još gora u slučaju raskida. Zabranjena, toga je dosta bilo ranije. U pogrešnu osobu, e toga je tek bilo u izobilju.
Presovan cvet ili buketić, izgužvana ulaznica za bioskop ili koncert, papirić od bombone ili žvake, snimljena kaseta, razglednica sa šifrovanom ljubavnom porukom i slične sitne čari čuvane su godinama. Pesma što podseća na onaj ples, na onaj dan, na onaj izlazak sunca što smo ga čekali zagrljeni, i dan danas nas od nje podiđu žmarci. Onaj osećaj ispunjenosti, želje, sreće i olakšanja što smo našli srodnu dušu… neponovljiv je.
Nekom je prva ljubav bila ona za sva vremena, blago njima, oni nisu lutali. Neko se nikad nije zaljubio, jao pa njima. Neko je čekao prvu, pa našao stotu, teško njima. Neko kaže da se ne seća svoje prve ljubavi, ja to poštujem, nije svakome bila za pamćenje.
Nekad je došla u proleće, vreme ljubavi, kada cvetaju kesteni i njihovi kupasti cvetovi krase ulice. Nekad je došla u jesen, kad lišće žuti i opada, ali još je sve tako lepo za romantične šetnje. Nekad usred leta, mada su te letnje ljubavi obično kratko trajale. Nekad usred zime, možda na proslavi Nove godine, mada su te ljubavi obično trajale do otrežnjenja, kad god to bilo.
Prva ljubav je, da kažemo, i ne slažemo, nešto što ti se desi od desete do dvadesete godine života. Ali nekom se to desi u 25, nekom u 35, nekom i kasnije, a nekom bogami tek u staračkom domu. I da li je prva bila prava, ili je prava bila prva, nije ni važno, ne treba tu cepidlačiti… Prva je prva, a svaka je ona prava.