CPH. Međunarodna skraćenica za Kopenhagen i njegov aerodrom. Ima puno mesta u gradu koje se tako zovu, kafića, restorana i firmi. Podseća na Bgd, samo se piše velikim slovima.
Dk. Međunarodna oznaka za Dansku. Ima je na tablicama autobomila i u adresama sajtova. Čita se: de ko. Ko bi rek’o! Danski jezik je za mene i dalje velika nepoznanica.
Itd iliti i tako dalje, jer u ovo pismo je svašta nabacano. Ne volim skraćenice, uvek sam ih smatrala nedostatkom načitanosti i obrazovanja, ali eto, neke su baš praktične.
Prošlo je godinu i po dana, i više, otkako smo ovde. Vreme prolazi tom brzinom da mi se čini da je Nova godina bila juče, a već je prošao i Uskrs. Oba Uskrsa. Pa evo malo da napišem kako nam je i kako smo, sa skraćenicama i bez njih…
Život je ovde veoma lep i veoma skup.
Otkad smo pomerili sat (zašto nas i dalje smaraju tom glupošću koja ničemu ne služi?), noć se pretvorila u dan, jer zimi se smrkava u pola 4, a leti skoro u ponoć. Meni je sve to deža vu, podseća me na Sankt Petersburg, odnosno, St Pbg.
Danski jezik je sličan engleskom i nemačkom, ali veoma je težak, tek sada sam mu malo uhvatila logiku. Veliki je problem što ono što piše i ono što čuješ nikada nije isto.
Uvek je hladno i duva vetar, meni ta hladnoća ne smeta, jer ne volim vrućinu. Smeta mi ćutanje, distanca među ljudima i to što je sve uradi sam. Pritiskaš dugmeta na mašinama, nema komunikacije sa nekim živim stvorom. Cela zemlja je kao aparat za Starbucks kafu. A i cena je tu negde.
Svuda je, pak, zeleno, tiho i čuje se pesma ptica. Svaki kraj grada ima park, koji je veliki kao šuma i u njemu je jezero i po njemu, osim plovki, gusaka i drugih vodenih ptica, plivaju labudovi. Sad su mi tek jasni onoliki labudovi u Andersenovim bajkama.
More je sivo leti i crno zimi i veoma hladno, ali se mi u njemu kupamo. Leti. U kupaćim. Danci se kupaju preko cele godine, uglavnom goli.
Što se tiče golotinje, oni, kao i svi severni narodi, prema njoj imaju veoma ležeran stav. Pošto nema zavesa na prozorima, a ni roletni, videla sam već ceo komšiluk u gaćama. A bogami i bez. Omg.
Osim labuđa, simbol grada je i Mala sirena. Ona je zaista mala, prelepa je i sedi na velikom kamenu, na ulazu u luku. Pravljena je likom po stvarnoj osobi i u međuvremenu je nekoliko puta postala invalid, odnosno, sekli su joj glavu, ruke i rep (ako se sećate, nema noge). Za strašno nemam skraćenicu.
Mi smo ok. Promenio deceniju (kako se to kaže u Fr ili Francuskoj) muž, uskoro ću i ja. Ne istu, ha, ha. Jedno dete 18 napunilo, drugo puni 17 uskoro. Čak nam je i mačak postao senior.
Vreme je, opet, za velike životne odluke, ali imamo li snage da ih donesemo, videćemo. Od velikih životnih odluka obično jako boli glava. Pisaću vam…
Ljub ljub ljub (skraćenice za poljupce)