Leto je. Čuvena dva meseca.
Ne svuda, naravno. Zavisi u kojoj zemlji živiš i u kojim klimatskim okolnostima, jer negde leto traje samo dve nedelje, a negde čak četiri meseca.
Možeš da posadiš gomilu cveća i gledaš kako na njega sleću pčele, bumbari i leptiri.
Možeš da sedneš i da čitaš zaboravljene knjige iz mladosti i poeziju velikih pesnika.
Da posadiš drvo i gledaš ga kako raste.
Da se nasmrt zaljubiš.
Da upoznaš čoveka/ženu svog života.
Da naučiš neki strani jezik.
Da odeš na najbolje, kao i na najgore letovanje u životu.
Da piješ hladnu kafu ili čaj i sređuješ ormane, ovo su moje najomiljenije letnje aktivnosti.
Da provedeš neko vreme sa starim prijateljima, ali i da stekneš nove.
Neverovatno je koliko su sva godišnja doba zajedno duža od leta, a koliko nam je leto važno.
I neverovatno je kako svako od nas, ja prva, ima u ormanu i cipelarniku 3 puta više za kratko leto nego za dugu zimu.
Meni leto pada sve teže. Mnogo je vruće svuda i mnogo je gužva svuda i mnogo je skupo svuda i mnogo sve mora unapred da se rezerviše, pa mi se na kraju nigde ni ne ide.
Ali ipak, leto je. Marame u kosi, minđuše u jarkim bojama, ludi lak za nokte. Ohlađeni bostan, plaža u suton, sladoled u hiljadu ukusa.
Ali avaj, leto je. Gore i nestaju šume cele, životinje skapavaju od žeđi i Dunav se nasukao na svoje sprudove.
Leto je i ja jedva čekam jesen. Doba rashlađenja, smirenja i razmišljanja. Svođenja računa o tome gde smo bili, šta smo radili i šta smo postigli tokom čuvena dva meseca.
S obzirom na okolnosti, sama činjenica da smo preživeli možda je dovoljna nagrada za pokazani trud!