Ima raznih vrsta odmora, na kojima si se odmorio/la ili ne. Vikenda, produženih ili ne, kao i letovanja i zimovanja. U stanovima iznamljenim ili pozajmljenim, neko ti se privalio ili ti nekome, rodbine puna kuća, joj, ili si u tihoj, mirnoj kućici na planini, čemu najviše težim. Ali je odmor u hotelu, pa makar i na tri dana, jednom godišnje, ono što me najviše odmori i što nekako smatram da sam zaslužila za sve napore iskazane prethodnih 11 i kusur meseci.
Ne dešava mi se to često, mislim da sam poslednji put išla s mužem na « romantični » vikend pre 8 godina. S decom je to napornije, bude onda malo duže i mnogo skuplje. Ali makar ne moram da rintam…
Stignemo, spustimo kofere. Prilegnemo na one fine prekrivače i odmorimo glave na onim našušurenim jastucima. Onda otvorimo balkon i pogledamo da li smo zadovoljni pogledom ili ne, a da mačka ne pokušava da skoči dole, jer je ostala kod kuće. Posle se prošetamo po gradu u koji smo pristigli, a da ne moramo da jurimo s kesom u samišku (kesa odavno nema u većini zemalja, pa nosiš svoju, onu na rasklapanje). Večera može na istom mestu, a može i u gradu. Svi ljubazni i nasmejani, uslužni, ali ne i servilni. Možda hotel ima i bazen, saunu i masažu, a sigurno ima koktel-bar, nekad je na krovu, opet sa nekim wow pogledom…
I onda si se našetao/la i napio kafe (na recepciji u hotelu) i najeo, pao je i koktelčić, vince ili pivce za živce, pa legneš na čiste jastuke i u mirišljave čaršave (koje nisi morao oznojen da izvlačiš u ponoć iz starinskog ormara koji miriše na buđ ili naftalin i navlačiš na krevete uz još preznojavanja). I spavaš. I sanjaš kako su ti svi dani baš isti takvi…
Jutro. Prirodno buđenje, što je retkost. Silazak na doručak. Nekad spavaš u depandansu, pa je šetnjica kroz šumicu do sale za doručak. A tamo: jaja ovakva i onakva, sto vrsta sireva i peciva i šunki i pršuta, i ovakav sok i onakav sok, voće naseckano i u komadu, obični i voćni jogurti, musli, granole i šta ko već voli… Što je hotel bolji, to je u njemu bolji doručak.
I dođe vreme da se ide kući. U bolnu realnost vukljanja, namicanja i termičke obrade namirnica. Koliko kod da kupimo i donesemo, nije dosta, pa daj opet, i tako ukrug. Do nekog dana, nekog vikenda, za 11 i kusur meseci…
Postoje divni apartmani za izdavanje, nečije velike kuće i air bnb-ovi, slažem se, i možda je nekome veoma važno da se tamo negde ostane tri nedelje, a ne tri dana.
Ali meni nije.
Nothing beats hotel breakfast!