Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka,
čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
i gorko vino za moju dušu nek‘ piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek’ kaže ko me čekao nije: Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu,
naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu.
Konstantin Simonov