Kuda, lepi tamničaru,Sa tim ključem poprskanim krvlju?Idem da oslobodim onu koju volim,Ako još ima vremena,A nju sam zatvorioI nežno i svirepoNa najskrovitijem mestu svojih želja,Na najdubljem mestu svojih nemira,U laži budućnosti,U gluposti zaklinjanja.Hoću da je oslobodimJer hoću da je slobodna.Po…
Kroz ponoć nemu i gusto granje vidi se zvezda tiho treptanje, čuje se srca silno kucanje; – o, lakše samo kroz gusto granje! Tu blizu potok daljinu para, tu se na cveću cveće odmara, tu mene čeka ašikovanje; – o, lakše samo…
Kako je teško biti slab, kako je teško biti sam, i biti star, a biti mlad! I biti slab, i nemoćan i sam bez igdje ikoga, i nemiran, i očajan. I gaziti po cestama, i biti gažen u blatu, bez sjaja zvijezde na nebu. Bez sjaja zvijezde udesa sto…
Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše,I guste slojeve magle u vlažni valja do.Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,Mutno je nebo svo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi,I već pred sobom vidim ubog i…
Želimda posle snovane ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belui miris blag puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. Miloš Crnjanski
Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te.U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,Gdje bereš krupne raspukle granate. Mila, kô zlatno nebo pošlje tuče,U tihu hladu stare kruške one,Sjede ti djeca i zadaću uče. Nad šedrvanom leptiri se goneI sjajne…
I Ako ti jave: umro sama bio sam ti drag,možda će i u tebiodjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla.Na usni pepeljast trag.Da li si ikad razmišljaoo tome šta znači živeti? K’o sneg u toplom dlanuu tebi detinjstvo kopni.Brige…Zar ima briga?Tuge…Zar…
Kada se spremiš prema Itaci da pođeš, treba da zaželiš da putovanje bude dugo, pustolovina puno, puno saznanja. Lestrigonaca, zatim Kiklopa, razljućenog se Posejdona ne boj, na takve nikad nećeš naići dokle god ti je misao otmena, dokle god se…
Noć duboka vlada, i sve živo spava;Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina,Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al’ oseća granje…
Noćas se moje čelo žari,noćas se moje vjeđe pote;i moje misli san ozari,umrijet ću noćas od ljepote. Duša je strasna u dubini,Ona je zublja u dnu noći;Plačimo, plačimo u tišini,Umrimo, umrimo u samoći. Tin Ujević