Žagor stade. Već sam usred bine.
O dovratak naslonjen: ja lovim
U odjeku nekom iz dubine
Šta će biti sa životom ovim.
Na mene je uperen mrak noći
Kroz hiljadu dvogleda na osi.
Ave, oče, ako si u moći,
Mimo mene ovu čašu nosi.
Volim tvoju zamisao i ja
I slažem se da me rola vodi.
Al’ se druga drama sad odvija
I ovog me puta oslobodi.
No redosled ima svako dejstvo
I kraj puta neće se izbeći.
Sâm sam – greh sve jeste i neverstvo,
Nije život što i poljem preći.
Boris Pasternak